PODELI
Foto: Spomenici kulture

Vasa Pelagić (Gornji Žabar, 1833 — Požarevac, 1899) bio je predstavnik utopijskog socijalizma kod Srba u drugoj polovini 19. veka, prosvetni radnik i narodni lekar.

Pohađao je nižu gimnaziju. Đak Bogoslovije u Beogradu postao je 1857. Godine 1860. postao je učitelj srpske osnovne škole u Brčkom, gde je osnovao srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Odatle preko Beograda je krenuo u Rusiju. Na Moskovskom univerzitetu je slušao predavanja iz političke medicine i istorije medicine.

Posle 2 godine boravka u Rusiji, vratio se u Banjaluku i postao je upravnik Srpsko pravoslavne bogoslovije, koja je bila i prva srednja škola u Bosni. Za školske potrebe i radi širenja prosvete u narodu štampao je 1867. godine u Beogradu „Rukovođu za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje“. Primio je čin arhimandrita da bi zaštitio Bogosloviju u Banjoj Luci od reakcionarnih elemenata sve tri vere, kojima se nije dopadao njegov slobodouman školski program.

Godine 1869. biva prognan u Malu Aziju (tačnije u Kjutjaju), pod optužbom da kritikuje turski režim u Bosni. Iz progonstva se spasao 1871. godine uz pomoć Rusije i preko Carigrada je došao u Srbiju. Učestvuje u radu Ujedinjene omladine srpske i predsedava njenoj skupštini u Vršcu. Odatle odlazi na Cetinje i učestvuje u pokretu Družine za oslobođenje srpstva. Dolazi u sukob sa knjazom Nikolom i 1872. godine odlazi u Novi Sad. Godine 1873. boravi u Gracu, Pragu, Trstu i Cirihu; tada se odriče verske službe.

Foto: Spomenici kulture

Učestvuje u bosanskom ustanku 1875. godine i piše Program ustaških prava i druge memorandume za bosanske ustanike. Tokom osamdesetih godina je boravio u Srbiji, ali zbog širenja socijalističkih ideja biva proteran nekoliko puta u Rumuniju i Bugarsku. Godine 1888. sarađuje u socijalističkom listu Srpski zanatlija. Učestvuje na skupštini Zanatlijskog udruženja u Vranju 1892. i nastoji da se osnuje Socijalistička partija Srbije. Izdaje niz brošura i knjiga o socijalizmu i sarađuje u listovima Zanatlijski savez i Socijal-demokrat kojima je bio i jedan od osnivača. Članke objavljuje i u bugarskoj socijalističkoj štampi, a radovi se prevode i na bugarski.

Zbog svog slobodnog stava bio je trn u oku režimu u Srbiji. Javno je raščinjen, zatvaran u ludnicu i posle osuđivan na zatvor. Preminuo je u požarevačkom kaznenom zatvoru Zabela 25. januara 1899. godine. Tajno je sahranjen noću na zatvorskom groblju. Kasnije je ponovo sahranjen na Starom groblju u Požarevcu.

Svojim idejama koje je objavio u svojim knjigama, brošurama i novinskim člancima, je puno uticao na radničke i seljačke mase na prostorima Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Bugarske.

Foto: Spomenici kulture

Nakon Drugog svetskog rata postavljeno je spomen obeležje od belog mermera u obliku otovorene knjige, sa citatom iz Pelagićeve knjige Umovanje zdravog razuma objavljene 1880. godine:

„Zabluda je osnovni uzrok svih zala … Svjetlost nauke i zdravog razuma dužna je da rastjera kužnu magluštinu svih predrasuda. Danas već nema sile na svetu koja bi mogla zaustaviti silovitu struju socijalizma nit ima ozbiljnog mislioca koji poriče pravičnost i njegovu umešnost. Samo poneki ugnjetači mračnjaci i varalice radnog naroda i omladine plaše se socijalizma.“

KOMENTARIŠI