PODELI

Novi početak za tebe. Je li isti osećaj kao kada si počinjao sa „Partibrejkersima“?

 – Svaki početak je lep, zato se i izgubi kasnije, pa svi traže taj početak, te neke postulate iskrenosti, lepote i dobrote među članovima. Ali ne može to da se vrati, mora da se neguje… i ako se izgubi, teško se nalazi.

Da li se to izgubilo u tvom matičnom bendu?

– Malo smo se umorili. Ipak, to je 35 godina, naročito smo poslednjih godina mnogo radili. Voleo bih da Anton snimi solo ploču jer što smo bolji u ovim bendovima, naši matični bendovi „Veliki prezir“, „Jarboli“ i „Straight Mickey “, i „Brejkersi“ će imati koristi od toga, pokazaćemo da može i nešto drugo da se radi. Da je nešto drugo moguće.

Čini mi se da o „Brejkersima“ dugo nisi pričao sa ovakvim žarom i uzbuđenjem kako pričaš o „Škrticama“?

– Zato što moram mnoge stvari da krijem (smeh)… Samo ne bih voleo da samo ja pričam o „Škrticama“, to me malo smara, voleo bih da su svi uključeni.

Ovaj bend je sastavljen od bar dve generacije muzičara. Kako se slažete? Kako funkcionišete?

– Od tri generacije, pošto Boca ima 29 godina, ja imam 53, Kole 46, Boris 41, Danijel 37 i to je to. Ali mi volimu tu muziku, kliberimo se, zezamo i sve to… i samo uđemo u proces. Evo sad smo probali nešto dva dana i napravili smo tri nove stvari. Mi već imamo materijal za drugu ploču. Nemamo problem.

Dosta pesama koje svirate na koncertima nisu završile na albumu?

– Album traje 53 minuta i to je to. Proći će još neko vreme da i njih snimimo. Ne možemo ništa da planiramo, mi živimo u haosu, a haos red pravi.

„Škrtice“ u pesmama prenose taj haos, a onda ga dovode u red… toliko različitih aranžmana nikad nije bilo u „Brejkersima“.

– Nije bilo zato što smo samo izgubili vreme jedno s drugim. Mislim, ovo pričam samo o meni i Antonu. Malo smo se, znaš… 35 godina… mnogo je.

Publici ste zanimljivi i zato što ste svi poznati iz drugih bendova, a ovde ostavljate drugačiji utisak, zato su vas i prozvali supergrupa.

– Više su superstvari, a to da li smo supergrupa, to ćemo videti još… Sve je OK, samo treba ljudski faktor da se nađe tu, da bude OK, da profunkcionišemo kao ljudi, da se ne pecamo na slabosti.

Kako se ocećaš kao ćale koji ima mlađi bend od svog sina?

– (smeh)… Pa nije… negov bend „Degeneza“ je mlađi od nas. Oni sad snimaju ploču… Da nisu dobri, džaba mu što je moj sin.

Posle toliko godina iskustva na sceni, šta ti sad stvara ponovo to neko uzbuđenje?

– Stvara mi uzbuđenje što su nove stvari u pitanju, što nije izlapelo, nije koska… Kapiraš? Sa „Brejkersima“ je drugačije. „Brejkersi“ su kao mit već i znaš onda kad si sje…an, a Anton samo udari rif i odmah se izlečiš, ideš i zatvorenih očiju, pričaš svoju priču po stoti put… A treba ti više energije da uđeš u tu priču koja je već ispričana. Ali su to fenomenalne stvari koje ti uvek rašire ruke i prime te. Sad je sve onako… drugačije. Sad ja nisam tu „Brejkersi“, pa da gledam sa rokenrol Olimpa.

Pesme koje pišeš za „Škrtice“ deluju ličnije od onih u „Partibrejkersima“. Imaš li problem da razdvojiš koje pesme pišeš za jedan, a koje za drugi bend?

– Da, drugačiji je moj iskaz ovde i u „Brejkersima”. Mnogo je ličnije. Ali nemam taj problem, ja čak imam sad napisane pesme za „Brejkerse“, ali tu mora da prođe neko vreme. Sad razmišljam o drugoj ploči sa „Škrticama“ koja će biti ludilo.

Hoće li drugi album biti još energičniji, brži…?

– Pa… srednji tempo. Srednje godine, srednji tempo.

Koja bi bila poruka „Škrtica“?

– Ne daj svoj život onome ko ne zna ni šta bi sa svojim životom, ako ga uopšte ima.

Zoran Kostić Cane oformio je 2014. bend “Škrtice” sa još četiri muzičara: Vladimirom Kolarićem Koletom (Veliki prezir), Borisom Mladenovićem (Jarboli), Boškom Mijuškovićem i Danilom Lukovićem (Straight Mickey and the boyz)

KOMENTARIŠI