Oproštaj Dušana Dude Ivkovića od aktivnog bavljenja trenerskim poslom ostaće upamćen i kao dan kada su Atinom zaista šetali košarkaški bogovi!
Pesma Frenka Sinatre “My Way” bila je uvod u spektakularno veče u Dvorani mira i prijateljstva, gde je čuveni trener ugostio svoje prijatelje, košarkaške legende, kolege, bivše i aktivne igrače koje je trenirao, ali i goste iz drugih branši, poput najvećeg srpskog sportiste Novaka Đokovića.
Dom Olimpijakosa, kome je Ivković doneo dve titule šampiona Evrope (1997, 2012), velikim aplauzom pozdravio je sportske velikane, koji su prisustvovali ili učestvovali u utakmici prvog tima Olimpijakosa protiv Dudine ekipe, sastavljene od igrača koje je vodio u klubovima i reprezentaciji (Bogdanović, Micić, Marjanović, Marković, Kešelj, Antić, Sloukas, Hajns, Hrijapa, Ertel…).
Posebno mesto kraj terena bilo je rezervisano za tri zvanice – najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, najtrofejnijeg trenera Evrope i Dudinog kuma Željka Obradovića i za Dimitrisa Itudisa, aktuelnog šefa struke CSKA iz Moskve. Jedan kraj drugog, tako su sedeli osvajač 12 grend slem titula i treneri dva poslednja šampiona Starog kontinenta!
Uoči utakmice, gledaoci i igrači posebnim aplauzom pozdravili su košarkaške legende, koji su jedan za drugim izlazili na parket i pozdravljali one koji su kupili kartu za ovaj humanitarni meč. Dok ih je spiker pojedinačno pozivao na teren, na parket su istrčavali Predrag Danilović, Žarko Paspalj, Aleksandar Saša Đorđević, Branislav Prelević, Dušan Vukčević, Dragan Tarlać, Dejan Tomašević, Teo Papalukas, Jure Zdovc, Dražen Dalipagić, Zoran Čutura, Nenad Krstić, Dino Rađa i Milan Tomić.
I iza njih sedele su legende, poput Miroslava Miće Berića i Mirsada Jahovića (Turdžana).
Kada je izašao iz tunela, Ivković je stao na centar terena u društvu Vasilisa Spanulisa i Panajotisa Fasulasa, kapitena svojih šampionskih sastava Olimpijakosa. Zajedno sa njima, pozirao je kraj trofeja prvaka Evrope, kojim je ušao u istoriju kao najveći trener Pirejaca.
Uoči početka utakmice, na parket je izašao i prvi čovek Evrolige Đordi Bertomeu. Španac je Ivkoviću dodelio nagradu “Legenda Evrolige“, koja je prvi put uručena treneru, a ne igraču.
Novak Đoković obratio se gledaocima lepim govorom:
“Bilo je zadovoljstvo i čast dobiti poziv na ovu utakmicu. Duda Ivković je profesor i otac svima nama u srpskom sportu. Nikad nisam igrao košarku, ali sam veliki navijač košarke i veliki sam fan Ivkovića i svega što je uradio za srpsku košarku i svetski sport. Hvala Olimpijakosu na ovom sjajnom iskustvu”
Željko Obradović rekao je za televiziju “O2” da mu je žao što se Ivković oprašta od trenerskog posla.
“Svečanost je počela sinoć, predivnom večeri koja je poslužila da se napravi lep gest za pomoć deci. Svi koji smo radili sa Ivkovićem smo ovde i lepo se osećamo… Sada se ne osećam kao najstariji, jer sam sinoć sedeo za stolom gde sam bio ubedljivo najmlađi (osmeh). Žao mi je što Duda neće da nastavi karijeru, ali biće prilike da nastavimo da pričamo o košarci. Ne može bez toga”, izjavio je čuveni “Žoc”.
Nenad Krstić, nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije, posle dugo vremena je ušao u halu. Večeras je sedeo u loži, s obzirom na to da je zbog teške i obnovljene povreda kolena bio prinuđen da završi karijeru prošlog leta.
“Ne gledam uživo košarku, već samo na televiziji. Ovo mi je prvi put da gledam utakmicu uživo od kada sam završio karijeru, pa se čudno osećam. Ne čudi me što je Duda ovaj meč shvatio ozbiljno, on je stvarno hteo da igraju samo aktivni igrači i video sam i da je uvežbavao neke akcije. U svlačionici je održao i ozbiljan sastanak… Kada je on u pitanju, od drugih trenera ga zaista odvajaju harizma, kompletna ličnost i činjenica da od njega može dosta da se nauči i van terena. Bez obzira na to koliko je veliki košarkaški stručnjak, a to je glupo naglašavati, od njega baš može da se nauči van parketa”, izjavio je Krstić za “O2”.
Miloš Teodosić, dugogodišnji Ivkovićev igrač, bio je sprečen da dođe u Atinu iz Los Anđelesa, pa je u utorak video porukom poručio: “Malo je vremena da za 30 sekundi kažem šta mislim o Dudi. On je uticao da budem to što jesam danas. Ne samo košarkaški, već i kao čovek. Žao mi je što nisam na poslednjoj utakmici velikog šmekera i najvećeg trenera u Evropi”
Na kraju utakmice, Ivković je dobio priliku da u poslednjem minutu zameni trenera Olimpijakosa Janisa Sferopulosa. Šmekerski potez domaćina ulepšali su i Spanulis i Printezis, odigravši istu akciju kao u Istanbulu 2012. Večeras nije “upalila”, ali to nije umanjilo lep utisak.
Utakmica je završena tačno 28 sekundi pre kraja, simbolično, jer je Ivković osvojio upravo toliko trofeja u karijeri.
Duda se na kraju večeri i lično obratio gledaocima na grčkom jeziku i engleskom.
“Dragi prijatelji, želim svima da vam zahvalim što ste došli ovde i što ste sve ovo uradili za mene. Bez vas ništa ne bi bilo moguće da se postigne. Hvala vam mnogo!”
Sa loptom u ruci, ponovo uz pesmu “My way”, Ivković je posle kratkog govora napustio dvoranu i poslednji meč koji je zvanično vodio kao trener.
Dušan Duda Ivković (73) jedan je od najvećih trenera u istoriji evropske košarke i član “klase” koja će ovog septembra ući u FIBA Kuću slavnih. Sa reprezentacijama SFR i SR Jugoslavije osvojio je tri titule šampiona Evrope, Svetsko prvenstvo, srebro na Olimpijskim igrama u Seulu… Na klupi timova koje je vodio takođe je sakupio ogroman broj trofeja, počev od Partizana, u kojem je počeo 1978, do Efesa, od kojeg se oprostio 2016.
Pored naše reprezentacije, definitivno najdublji trag ostavio je u Olimpijakosu, koji mu je večeras i priredio spektakularni oproštaj. Pirejce je vodio od 1996. do 1999, pa od 2010. do 2012. godine i doneo im po dve evropske i grčke titule.
