PODELI
Foto: Ilustracija

Evropski parlament je doneo rezoluciju kojom bi trebalo ukinuti letnje pomeranje kazaljki na satu. Zemlje članice ipak nisu obavezne da je primene. Kome smeta sat viška, ili nedostaje 60 minuta? Zašto se o ovoj temi govori barem dva puta godišnje?

Zemlje članice EU pojedinačno će odlučivati da li će da zadrže letnje računanja vremena ili će ga ukinuti, a u Ministarstvu privrede rekli su za Tanjug da se prati situacija u EU i ukoliko bude zvaničnog usvajanja odluke o odustajanju od režima letnjeg računanja vremena, menjaće se zakonska regulativa u Srbiji.

„Zakonska regulativa u našoj zemlji usklađuje se sa regulativom u EU, što je i obaveza Srbije zbog trenutnog procesa pristupanja EU“, kažu u Ministarstvu privrede.

Da bi kazaljke ipak ostale mirne, odluku evropskih parlametaraca moraju da potvrde Komisija i Savet evrope.

Da li treba ukinuti letnje računanje vremena i pomeranje sata dva puta godišnje? Oprečna su mišljenja lekara, astronoma, fizičara…

Prof. dr Anđelka Kovačević, šef katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta objašnjava da je letnje računanje vremena uvedeno kako bi se sačuvala energija i omogućio što veći broj radnih sati za vreme svetlosti dana.

„Postoje određene studije u Finskoj koje ukazuju da pomeranje sata loše utiče na ljudsko zdravlje, da je povećan broj srčanih udara tokom nekoliko dana od trenutka promene vremena“, pojašnjava Kovačevićeva.

Naravno, kako kaže, postoje i dalje argumenti koji kažu da ne treba ukidati letnje računanje vremena, da deca treba da idu u školu kada je najviše svetlosti tokom dana, da su istraživanja pokazala da se najveći broj kriminala dešava između pet i osam sati, a to je to period kada u letnjem računanju vremenu ima najviše svetla.

Glavni motiv zbog čega je uvedeno letnje računanje vremena – ušteda energije, kako kaže, dovedeno je u pitanje. U savremenom društvu potrošnja energije ne zavisi mnogo od dužine dana.

„Skoro sav posao danas se obavlja preko kompjutera, osvetljenja postoji i u modernim zgradama, te je pitanje koliko se energije uštedi“, ističe Kovačevićeva i dodaje da pomeranje sata definitivno utiče na čovekov bioritam, na neke više i sa ozbiljnijim posledicama.

Profesorka Medicinskog fakulteta Danica Grujičić kaže da se slaže da treba ukinuti pomeranje sata. „Meni lično više odgovara zimsko računanje vremena. Ranije ustajem, kasnije ležem, bioritam je drugačiji. Leti mi je napornije”, naglasila je Grujičićeva.

Dodaje da Evropski parlament ne bi pokrenuo diskusiju o ukidanju letnjeg računanja vremena da nemaju statističke podatke kako pomeranje sata utiče na bioritam svakog pojedinca i na njegovo psihičko i fizičko zdravlje.

„Ne verujem da bi Evropski parlament stavio to na diskusiju da nisu imali argumente.“

Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku i urednik portala Nauka kroz priče kaže da je inicijativa za ukidanje letnjeg računanja vremena loša ideja i dodaje da se prave značajne uštede energije pomeranjem sata, kao i da je argumentacija o štetama neubedljiva.
Pitanje je, kako kaže, da li će ta ideja da se realizuje.

Generalno meni je zastrašujuće da ćemo zauvek ostati zarobljeni u zimskom vremenu koje je prirodno vreme. Mi se svi pomalo radujemo kada krajem marta pređemo na ukazno vreme, da nam je više vremena obdanica. Ako ukinemo ukazno vreme zauvek ostajemo u prirodnom vremenu“, pojasnio je.

Bubnjević podseća da je inicijativa o ukidanju letnjeg računanja vremena počela da se razvija u Rusiji koja ima mnogo vremenskih zona i da je imala drugačijih argumenata od Evrope da se na takav korak odluči.

„U Evropi živimo u tri vremenske zone. To preslikavanje je više proizvod kvazi razumevanja onog što su podaci iz nauke, nego dubljeg promišljanja“, pojasnio je.

Pojašnjenja radi, zimsko računanje vremena je pravo, astronomsko vreme, kada je Sunce u zenitu, na najvišoj tački neba, u 12 sati.

Letnje vreme je odluka države da se časovnici pomere sat vremena unapred krajem marta i vraćaju sat vremena unazad krajem oktobra. Naziva se još i ukazno vreme.

Letnje i zimsko računanje vremena već je ukinuto u nekim zemljama, kao što su Island, Belorusija i Turska.

KOMENTARIŠI