PODELI

Pre skoro dve godine automobilska nesreća je 28-godišnjem Milošu promenila život iz korena. Odmalena je trenirao fudbal zbog čega je i boravio u Austriji. Nažalost, jednu posetu rodnom Požarevcu zauvek će pamtiti.

Negde kod Bratinaca vozač iz suprotnog smera je uleteo u njegovu traku, a Miloš je, da bi izbegao direktan sudar, naglo skrenuo desno. Prilikom udara u zaštitnu ogradu šipka mosta mu je odsekla nogu. Vozač koji ga je udario je nestao, a meštani su ga pronašli tek posle nekoliko sati.

Danas, skoro dve godine od tog događaja, život mu se konačno osmehnuo. Uskoro bi trebalo da potpiše ugovor sa firmom koja proizvodi zaštitne maske za proteze, a čitava akcija odvijala se na Instagramu. Naime, da bi postao njihovo zaštitno lice, trebalo mu je barem 15 hiljada pratilaca na Instagramu.

– Akciju je pokrenuo moj najbolji prijatelj Nikola u dogovoru sa mojom devojkom. Akcija je započela pre tri dana i u jako kratkom vremenskom roku prikupili smo više od 15 hiljada pratilaca – rekao je na početku razgovora za Noizz Miloš Vuković.

– Ugovor koji uskoro potpisujem znači da ću postati zaštitno lice firme koja se bavi proizvodnjom zaštitnih maski za proteze. Iste ću dobijati besplatno u zamenu za objavljivanje svojih svakodnevnih fotografija na Instagramu, što je za njih jedan vid reklame – dodao je ovaj mladić.

Da društvene mreže ponekad umeju da budu veoma korisna stvar govori podatak da su se u akciju uključile brojne slavne ličnosti.

– U akciji mi je pomogao jako veliki broj dobrih ljudi, među kojima ima i poznatih fudbalera, pevača i pevačica, glumaca, voditelja i ovom prilikom želim svima da se zahvalim. Uz mene su svojim savetima stali i Lazar Paunović i Miloš Ivanović (na Instagramu poznatiji kao Lošmi Panda, prim.aut.), jedni od boljih administratora Instagram profila u Srbiji – kaže Miloš koji trenutno živi u Beču.

Pre izvesnog vremena odlučio je da pokloni svoju staru protezu vrednu 5.000 evra.

– Protezu sam poklonio momku koji ima 17 godina na molbu njegove majke koja me je kontaktirala. Bilo mi je jako teško da se odlučim kome ću je dati, ali reči tužne majke su me ubedile jer znam da nikome nije teže nego roditelju koji nije u mogućnosti da pomogne svom detetu – iz iskustva priča nekadašnji fudbaler Mladog Radnika.

On želi da nastavi da se bavi humanitarnim akcijama i već kuje planove za koje se nada da će biti ostvareni u narednom periodu.

– Imam jako velike planove što se humanitarnih organizacija tiče, oduvek sam voleo da pomažem ljudima i koristio sam svaku priliku za to. Trenutno mi je plan da na Instagramu sakupim što više mladih ljudi koji imaju volje da pomognu onima kojima je to potrebno i da nakon toga počnem sa ozbiljnijim radom – ispričao nam je ovaj plemeniti momak.

 On je trenutno zaposlen u firmi koja se bavi nekretninama, a više od svega bi voleo da učestvuje na Paraolimpijadi. Nažalost, Paraolimpijski komitet Srbije nije imao dovoljno novca da ga pošalje u Rio prošle godine. Sport mu je i dalje u krvi, a nedeljno trenira čak šest puta.

– Pre manje od mesec dana sam postao član jednog atletskog kluba u Austriji koji mi je našao sponzore i donirao protezu za trčanje. Nadam se da ću kroz par nedelja dobiti protezu, a ljudi koji me prate putem Instagrama imaće priliku premijerno da vide kako to izgleda – kaže nam on.

Uskoro bi trebalo da dobije i trenersku licencu i, kako nam kaže, nada se da će do leta priča i sa tim biti gotova.

A kada je u pitanju nesreća, Miloš nema problema da govori o tome. Često pomisli na to, a javljaju mu se i takozvani „fantomski” bolovi, odnosno zaboli ga noga koju više nema.

– Prošlo je tačno 20 meseci od nesreće, a svakog dana dok sam za volanom pomislim na to. Ali, sve je to normalno. Fantomski bol imam svakog dana, ali i dalje se borim protiv njega bez lekova, živ se čovek na sve navikne – iskren je Miloš.

Uprkos objektivnim poteškoćama u svakodnevnom životu u kojima se našao, nikada mu nije palo na pamet da odustane od borbe.

We should be an example 💪😊#nike #ottobock #Art4Leg #amputee #barbrothers

A post shared by Vukovic Milos (@phantom_vm) on

– Nije postojao trenutak kad sam pomislio da odustanem, postoje samo trenuci koji me navedu da se zapitam kakav je ovaj svet u kome živimo, zašto su ljudi tako hladni, okrutni, sebični… Tada poželim da odem u toplije predele, sagradim kuću na pustom ostrvu i povedem svoju devojku i psa. Onda se setim da to nije moguće jer proteza koju imam nije vodootporna. Još jedan peh – priča nam Vuković kroz smeh i sa ponosom ističe da ga možda i najviše motiviše njegov deda koji je bio nosilac Obilićeve medalje.

Za kraj, ima i savet za sve one koji se, sticajem životnih okolnosti, nađu u problemu.

– Ljudima želim da poručim da ne troše svoj život uzalud, jer vreme koje prođe neće niko moći da im vrati. Neka uživaju više sa osobama koje vole jer jednog dana te osobe neće biti uz njih. Trebalo bi da rade ono što ih čini srećnim, da poštuju porodicu, budu pravedni, časni i pošteni, da nedeljom idu u crkvu i da nauče da opraštaju – zaključuje Miloš Vuković.

KOMENTARIŠI