PODELI

Ono što je nađeno u Lepenskom viru ne samo da daleko prevazilazi sve ono što je u arheološkom pogledu pronađeno u Jugoslaviji za ovih 20 godina, već to ide u red najvećih evropskih i svetskih otkrića.

Na današnji dan, pre pola veka, ovo je obznanio legendarni direktor Narodnog muzeja Lazar Trifunović, otkrivajući prvi put rezultate istraživanja na gradilištu hidroelektrane na Dunavu, koji će potom kao senzacija odjeknuti ne samo u domaćoj javnosti, već i u naučnim krugovima širom planete. O pronalaženju naselja podignutog 6.000 godina pre nove ere, koje “prevazilazi do sada najpoznatije arheološke spomenike ljudske civilizacije iz tog perioda”, već sutradan izvestile su “Večernje novosti” u tekstu “Đerdap menja istoriju sveta”.

Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri, u Srbiji, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Između 1965. i 1970. otkriveno je ribarsko lovačko naselje sa začecima kultivacije i domestifikacije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere (Proto Lepenski vir 1 i 2), a zatim u ranom i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere (Lepenski Vir I-III). Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio profesor dr Dragoslav Srejović, arheolog, akademik i profesor Univerziteta u Beogradu.

Buđenje kulture Lepenskog Vira i uspostavljanje njene svojevrsne umetnosti, otpočinje oko 7000. godine stare ere. Tri faktora – izolacija, promena klime i uvećanje lokalne populacije – bili su odlučujući za ovaj preobražaj. Stvaraoci ove kulture pripadaju starom evropskom stanovništvu, populaciji mlađeg paleolitaAntropološki tip je Brno-Pšedmost, oberkaselska varijanta kromanjonskog tipa. Njih odlikuju mezokefalna glava, široko lice, visok rast i robusna građa. Usled mikroevolucionih promena (smatra se da su trajale 100 do 200 generacija) došlo je do gracilizacije, ali je zbog izolovanosti ipak očuvan stari antropološki izgled.

Klima i reljef

Đerdap – najveća klisura Evrope – predstavljala je izolovani svet, posebno u ranom holocenu kad su opustela sva okolna ravničarska područja. Velika reka se neposredno vezuje za planinski reljef zbog čega se na malim rastojanjima naglo menjaju nadmorske visine (od 50 do 800 m) i otuda na ograničenim prostorima sučeljava i po nekoliko ekoloških zona. Veliki broj mikroekoloških staništa, raspoređenih u „spratove“ između reke i obližnjih planinskih površina, omogućava da se brzo, na kratkom putu nađe sve što je potrebno za život: u vodi – obilje ribe, na obali – najraznovrsnije stene i minerali, a u šumi – divljač, plodonosno drveće i gorivo. Ova prirodna bogatstva još više su se uvećala u prvim vekovima 7. milenijuma stare ere, kad je otopljenje opšte klime (početak boreala) izazvalo novo bujanje vegetacije, a čoveku omogućilo stalni boravak pod vedrim nebom.

Arhitektura

Jedini „materijal“ za arhitektonsko stvaralaštvo kojim je populacija Đerdapa raspolagala u trenutku naseljavanja prostorno ograničenih dunavskih terasa bio je naviknutost na pećinski prostor u vidu polulopte ili polulevka sa ukošenim zidovima i svetlošću koja se od ulaza probija prema suženom, mračnom dnu. U svim fazama ove kulture grade se isključivo staništa čije su osnove izvedene iz kruga ili trougla (zarubljeni kružni isečak) s ukošenim „zidovima“, tj. krovom koji neposredno naleže na osnovu. To znači da je populacija ove kulture živela u staništima šatorskog izgleda, odnosno da je stambeni prostor uvek shvatala kao pećinu. Arhitektura je izrazito matematička. Građevinski materijal i tehnike gradnje se ne menjaju. I dalje se grade kamena ognjišta. U ovom periodu se javljaju

  • svetilišta
  • šatori
  • kružne platforme od kamena

Građevinski materijal i tehnike gradnje na Lepenskom Viru se ne menjaju. Osnove staništa zadržavaju oblik zarubljenog kružnog isečka, a takođe i kamena ognjišta su prisutna u više slojeva. Svi elementi „enterijera“ (ognjišta, kameni stolovi, skulpture) su zaliveni u čvrstu masu poda napravljenu od crvenog krečnjaka. Postavljeni su u određenom odnosu na primarni jednokraki trougao. Na mestu gde se seku simetrale strana ovog trougla, stavljan je oblutak (žrtvenik), a oko njega monumentalne kamene skulpture

U Stambenom horizontu na lokalitetu Vlasac II, otkriveno je 15 staništa i 5 posebnih ognjišnih konstrukcija, kao i 5 osnova šatora sezonskog karaktera, sa platformama od krečnjaka, koja su verovatno predstavljala mesta za spavanje. Istog karaktera su i staništa Vlasac III, gde su otkriveni ostaci 6 šatora, 4 ognjišta na otvorenom i 4 solidno građena staništa. Ognjišne konstrukcije su nemarno urađene. Novinu predstavljaju niske kamene ograde koje zatvaraju kameni prostor i moguće je da su ostaci šatora kvadratne osnove i piramidalnog izgleda.

Skulptura

Lepenski Vir:Praroditeljka, skulptura iz svetilišta XLIV

Monumentalna skulptura se javlja kad i prva svetilišta, kao element enterijera. Javlja se samo na onim lokalitetima gde su postojala svetilišta, u Lepenskom Viru, Hajdučkoj vodenici, Padini. Skulpture se postavljaju iza ognjišta i žrtvenika i učvršćuju se u pod.

Veličina skulpture zavisi takođe od veličine svetilišta. Najveća je 62 cm, pronađena u svetilištu najprostranijeg staništa od 42m2, a najmanja 16 cm u staništu od 8m2.

Skulpture se modeluju tehnikom iskucavanja, a ređe klesanjem. Mogu se podeliti u 3 grupe:

  • modelovane u naturalističkom stilu
  • skulpture sa apstraktnim arabeskama
  • skulpture akonične forme

Ikonografija skulpture:

  • ljudski lik
  • životinjski lik

Najstarije skulpture prikazuju ljudsku figuru u celini, ali samo je glava oblikovana – obrve, dugi nos, velika usta. Već skulpture iz sloja Lepenski Vir Ic imaju predstavljene samo oči, uvojke kose ili šare na kapi, vrlo su brojne i kvalitetne. Iz ovog perioda su prve skulpture životinja (ribe i jeleni). Od Lepenskog Vira Ig počinje opadanje, obrada je nemarnija i ova tendencija traje do Lepenskog Vira Ie.

Skulptura doživljava izvestan preporod u Lepenskom Viru II, kada se javlja veći broj detalja, a prioritet se daje tehnici klesanja. Ovo je arhaizirajući stil. Ljudska figura se prikazuje u celini, javljaju se i prvi detalji poput ruku, grudi, kičme… Prvi put se modeluje ljudska glava u natprirodnoj veličini. Akcentovanjem pojedinih crta lica raniji naturalizam prerasta u apstraktno ekspresionistički stil.

Opširnije OVDE.

KOMENTARIŠI