PODELI

Prva, Logos as slow as possible / Logos što sporije, održana je u Galeriji Centar u Podgorici (2013), druga Logos inscription / upisani Logos, u Janco Dada Museum-u u Izraelu (2015-16), treća Logos Lettering / Logos Slovnost, u KCNS Novi Sad (2016),dok je četvrta Logos Time is available / Logos Vreme je dostupno bila u Galeriji 73 u Beograd (2016).

PREPLET – SKRIVENI LOGOS

“Fantazija je prirodna ljudska delatnost. Ona sigurno ne uništava, čak i ne povređuje Razum; a takođe ne otupljuje žeđ za naučnom istinom, i ne smeta njenom opažanju.” Dž.R.R.Tolkin

Biljke, lišće, grane, drveće, šume vizuelni su prepleti, koji, preneti na svetlost kulturne egzistencije, postaju umetnički. Te zlatne niti povezuju ne samo mnoge kulture i narode, već i religije. Da li je, pak, reč o direktnim ili indirektnim uticajima manje je bitno.

Smatra se da su koreni prepleta upravo u šumama, drveću, granama, lišću, biljkama, na mestima gde su sveštenici i duhovna lica bili u potrazi za duševnim mirom. Šume su u mnogim kulturama bile i mesta inicijacija, odakle su se posvećeni vraćali u svet ljudi kao ponovo rođeni. Šume su vrela mudrosti i znanja. Često neprohodne, čovek se u njima lako može izgubiti, pa je prolazak kroz njih ozbiljan podvig koji zahteva hrabrost i odlučnost. Pronalaženje puta zato se vidi kao duhovno prosvetljenje.

Taj put je i Arijadnina nit koja, povezana sa središtem lavirinta i sveta tame, vodi u svet svetlosti. To je nit u lavirintu duhovnog traženja. U upanišadama je rečeno da nit (sutra) povezuje ovaj svet sa drugim svetovima, kao i sva bića. Nit je ujedno i Atma (Sebe) i prana (dah).

Na makro planu, nit povezuje kosmičke ravni, dok na mikro planu to čini psihološkim nivoima (podsvest, svest i nadsvest). Bez niti nema prepleta, a bez prepleta nema produhovljenja. Prepleti su iskonski, univerzalni, arhetipski. U osnovi ljudske prirode je da pravi preplete i razrešava ih prateći pravu nit. Preplet je i put ideje, umetničkog stvaralaštva, molitva, duhovni i životni put čoveka. Kao jedan od najstarijih i najopštijih motiva preplet je iskonska slika, nasleđena mogućnost stvaranja predstava, koja se ispoljava u različitim epohama i kulturama.

Iskonske slike, kasnije nazvane arhetipovima, potiču iz dubina kolektivnog nesvesnog i iz njih se rađaju i uobličavaju ideje i pojmovi. One su imago Dei u čoveku: iskonske, univerzalne slike u ljudskom umu “utisnute forme”. Možda su one i više od toga, možda se na njima ljudski duh temelji.

Funkcija (pra)iskonskih slika (arhetipova) je da one pojedincu olakšaju snalaženje u životno važnim, kriznim situacijama, jer one unose red, smisao u naše haotično opažanje sveta. One usmeravaju život pojedinca, ali daju i smer kretanja čovečanstvu. Arhetipovi mogu biti nezavisni, ali se isto tako mogu preplitati, mešati i stapati u nove spojeve i kvalitete.

Dokaz za to je i runsko pismo, čije je prisustvo zabeleženo u skoro svim delovima Evrope, od Balkanskog poluostrva, preko teritorije današnje Nemačke, Skandinavskih zemalja i širom Velike Britanije, od I veka n.e. Lingvistički gledano, reč runa ima konotaciju misterije, jer potiče stare germanske reči koja ima dva značenja: šaputati i tajna. Poznato je više vrsta runa, od kojih su najzastupljenije anglosaksonske.

Za područje Balkana vezuje se pismo slovenske rune ili runica, za koje se smatra da je postojalo u vremenima pre pokrštavanja Slovena. Ići putem umetničkih prepleta jako je zamršeno, jer se oni odlikuju vitalnošću feniksa. Najminuciozniji prepleti u evropskoj umetnosti vezuju se za stvaralaštvo Kelta, a kasnije za hrišćanske irske ukrase i minijature.

Prepleta je, međutim, bilo i u antičkoj umetnosti, vizantijskoj, ali isto tako i u islamskoj, a ima ih i danas, najčešće u profanom stvaralaštvu. Ipak, svaki preplet je ujedno i profan i sakralan. Profan, jer je igra stvarati ga i pratiti, a njegov vizuelni oblik je težnja da se bogatstvom i raznolikošću isprepletenih oblika i boja ostvari snažan vizualni utisak. On je uvek i sakralan, jer posmatrača hipnotično uvlači u svoj svet i navodi ga na pronalaženje skrivenog logosa.

Svet je preplet zlatne niti.

Irina Tomić, istoričar umetnosti, kustos, master etnolog-antropolog septembar 2017,

Ljiljana Bursać je rođena je 27.10.1946 g. u Kragujevcu, Srbija. Studirala je na Likovnoj akademiji u Beču, Austrija, a usavršavala se i studijski boravila u SAD, Nemačkoj , Francuskoj, A.R.Siriji i Izraelu. Član je ULUS-a od 1972 g.,

Korisnik stipendije Fond Mladih 1972-74 i 1975-77 g. Od 1971 godine priredila je više od 40 samostalnih izložb i učestvovala je na preko tri stotine grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. / Njena dela nalaze se u uglednim muzejsko-galerijskim ustanovama i privatnim zbirkama širom nekadašnje Jugoslavije i u svetu Osnivač je i predsednik Art Forum-a. 1999 -2000 g. izvela je performans Most Svetlosti na mostu u Kosovskoj Mitrovici.

Nagrade ;

1976 g.- Mantova, Italija, Premio Nazionale R. Giorgi – Medalia d’Argento,
1976 g.- Mantova, Italija, Placeta San Benedeto Po,
1990 g.- Piran, Slovenija, Ex Tempore,
2012 g – Beograd, Vinčanska Povelja,

Priznanja ;

2002 g.- Povelja Udruženja Književnika Srbije za projekat-performans Most Svetlosti
Od 2004 g. – UNESKO, Pokroviteljstvo za autorske projekte, koncepciju i realizaciju programa Art Forum-a,

KOMENTARIŠI