Od 08. do 14. maja 2017. godine
Svake godine 1,25 miliona ljudi pogine u saobraćajnim nezgodama na putevima, a između 20 i 50 miliona biva lakše i teže povređeno. Povrede u saobraćaju predstavljaju vodeći uzrok smrti dece i mladih uzrasta od 5 do 29 godina.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je prevelika ili neprilagođena brzina osnovni uzrok skoro svakog trećeg smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama širom sveta. U Evropi gotovo 50% poginuluh čine ranjivi učesnici u saobraćaju: pešaci, biciklisti ili motociklisti.
Rešavanje problema prekomerne ili neprilagođene brzine jedna je od ključnih stvari u poboljšanju bezbednosti saobraćaja na putevima, i za to su potrebni veliki napori na nacionalnom nivou kako bi se zaštitili svi učesnici u saobraćaju.
Zemlje koje su imale najviše uspeha udrastičnom smanjenju stope poginulih u saobraćaju na putevima u poslednjih nekoliko decenija – kao što su Holandija, Švedska i Velika Britanija, imale su sveobuhvatni pristup u rešavanju ovog problema.
One su dale prioritet bezbednoj brzini, kao jednoj od četiri ključne komponente u sistemskom pristupu povećanja bezbednosti, zajedno sa bezbednom putnom infrastrukturom, bezbednim vozilima i bezbednim učesnicima u saobraćaju.
Rizično ponašanje u vožnji dovodi do saobraćajnih nezgoda. Najčešći oblici rizičnog ponašanja su:
1. Nepropisna ili neprilagođena brzina kretanja vozila
2. Vožnja pod uticajem alkohola i droga
3. Nekorišćenje sigurnosnih pojaseva i dečijeg sedišta
4. Nepoštovanje pravila saobraćaja i saobraćajne signalizacije
5. Ometanje pažnje vozača (distrakcija)
Postoji deset saveta za bezbednu vožnju:
1. Poštujte ograničenje brzine – pratite saobraćajne znakove, posebno na raskrsnicama.
2. Usporite prilikom ulaska u naseljena mesta.
3. Ukoliko u naselju nema saobraćajnog znaka za ograničenje brzine, vozite brzinom do
50km/h.
4. 30 km/h je mnogo kada su deca u okolini – možda čak i previše.
5. Kada naiđete na znak za pešački prelaz, uvek usporite, jer se pešak može iznenada pojaviti.
6. Redovno proveravajte brzinomer, posebno pri izlasku na brze puteve.
7. Koncentrišite se – rastrojeni vozači češće ubrzavaju vožnju.
8. Prepoznajte razlog zbog čega ubrzavate – zbog prilagođavanja saobraćaju, preticanja
ili praćenja kolone?
9. Ne zaboravite, ograničenje brzine je maksimalno ograničenje, a ne cilj.
10. Usporite – nema potrebe da žurite jer nećete stići brže na odredište.
Zavod za javno zdravlje Požarevac, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga, kao i uvek do sada, podržava i koordinira sve zdravstveno vaspitne aktivnosti u cilju očuvanja života i zdravlja stanovništva.
Vozi sigurno a ne brzo!
