PODELI

Stručnjaci procenjuju da između 3.000 i 4.000 vazduhoplova “krstari” u vazduhu, iako prema zvaničnim podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva dozvolu za upravljanje bespilotnim letelicama ima samo 150 registrovanih korisnika!

Svakog meseca Direktorat dobije barem 50 zahteva za let dronom.

Namena im je različita, pa ih tako koriste fotografi za snimanje proslava i venčanja, režiseri za filmske kadrove, TV produkcija za lako snimanje iz vazduha. Upotrebljavaju se u privredi, za termalna i geodetska snimanja, lakše sagledavanje nastale štete na objektima, za nadgledanje zasada.

Od svrhe zavisi i kvalitet letelice. Pošto mogu biti igračka, ali i oružje, njihova upotreba prošle godine stavljena je pod kontrolu donošenjem Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV).

“Pravilnik koji je krajem 2015. doneo Direktorat civilnog vazduhoplovstva umnogome je uveo red u ovu oblast”, kaže Sima Marković, predsednik Klastera bespilotnih letelica.

Procena je, kako kaže,  da u zemlji ima i do 4.000 ovih letelica, ali mali broj osoba ih koristi u skladu sa pravilima.

Prema pravilniku Direktorata, prijavljuju se samo letelice koje su teže od 500 grama, pa otuda velika razlika između prijavljenih i postojećih vazduhoplova.

U narednom periodu, kako kažu iz Direktorata, trebalo bi da pravilnik bude izmenjen, a obavezu da se registruju imaće svi vazduhoplovi teži od 250 grama.

“Elise ovih naprava u vazduhu imaju brzinu i do 10.000 obrtaja i mogu da uzrokuju gadne povrede ako sa visine padnu na čoveka. One sa većom težinom mogu da uzrokuju i mnogo ozbiljnije posledice. Zato je važno da oni koji koriste letelice nauče kako bi to trebalo pravilno da rade. Nadamo se da će uskoro, izmenom pravilnika, za dobijanje dozvole biti potrebna i praktična obuka. Inače, od početka godine preko Klastera je izdato 100 dozvola”, objašnjava sagovornik Novosti.

Stručnjaci napominju i da je sve više vazduhoplova u zemlji. Mogu se nabaviti preko specijalizovanih sajtova, ali i u prodavnicama bele tehnike, elektrike i računara. Koštaju od 400 do nekoliko hiljada evra.

“Cena im je dosta pala. Zato se stariji modeli, poput “fantoma”, mogu naći i za 400 EUR. Ipak, dok su se ranije najviše koristili za snimanje svadbi, sada ih upotrebljavaju i druge institucije. Sve više se koriste u poljoprivredi za nadgledanje biljaka, za upravljanje mehanizacijom. Koriste se za nadgledanje šuma, za pregled vinograda. Uskoro će moći da se koriste i za regulaciju saobraćaja, kao i za direktan prenos nekih događaja”, priča predsednik Klastera.

Ipak, za snimanje iz vazduha neophodna je dozvola Ministarstva odbrane, a i svako izdizanje iznad zemlje mora da se prijavi Kontroli letenja dva dana ranije.

“Mnogi ne znaju da je neophodna i saglasnost osoba koje snimate ili čije objekte “nadgledate”. Čak i ako podignete dron u blizini neke važne ustanove, poput ambasade, vojnog objekta ili privatne škole, sa namerom da snimate neki drugi objekat, morate da ih obavestite o tome i dobijete njihovu saglasnost. U protivnom, svako može da pokrene postupak protiv vlasnika vazduhoplova, a kazne nisu male. Tako je jedan Beograđanin podigao letelicu u blizini ambasade ne obavestivši ih prethodno o letu, pa je kažnjen sa 70.000 dinara”, ističe Marković.

Kontrolu ko mimo pravilnika koristi bespilotne letelice sprovode inspektori vazdušnog saobraćaja, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Na osnovu člana 260 Zakona o vazdušnom saobraćaju, onaj ko se ogluši o pravila mogao bi da plati kaznu od 50.000 do 150.000 dinara ili da odleži u zatvoru od 30 do 60 dana.

U Srbiju je nedavno stigao i prvi uređaj za presretanje bespilotnih letelica koje se nađu u vazduhu bez dozvole i u blizini bitnih institucija. Prvi testovi su već obavljeni, a uređaj će ubuduće obarati nepoželjne dronove.

Dozvole na ekranu

Sa usvajanjem novog Pravilnika trebalo bi da zaživi i aplikacija uz pomoć koje će vlasnici vazduhoplova moći da provere koliko je bespilotnih letelica dobilo dozvolu da leti u tom trenutku. To znači da će ukoliko, na primer, na Kalemegdanu vide tri letelice, a na ekranu je ispisano da su dve dobile dozvolu za let, dok jedne od njih nema, moći da prijave tu nepravilnost, objašnjava Sima Marković.

KOMENTARIŠI