Lopta je jedina igračka koju imaju baš sva deca. U eri moderne tehnologije nepravedno je zapostavljena, iako je i te kako moćno oružje za razvoj dece. Pritom, stručnjaci ističu da je danas sve više dece sa kombinovanim teškoćama i poremećajima, kao što su disleksija, disgrafija, lošija fina i gruba motorika, slabija koncentracija, pažnja i pamćenje.
– Oko 50 odsto petogodišnjaka u Srbiji ne može da uhvati loptu iz desetog pokušaja i taj podatak zaista zabrinjava. Ako dete nije stimulisano na vreme, neke veštine nikad neće razviti u punom obimu. A svi znamo da je motorika okosnica od koje zavisi ukupno funkcionisanje čoveka i kad je ona dobro razvijena to kasnije mnogo olakšava život – objašnjava Anica Jezdić, defektolog i saradnik NTC sistema učenja, specijalizovanog programa za edukaciju dece i roditelja.
Brojni stručnjaci i roditelji stalno tragaju za novim sredstvima i igračkama koje će najbolje stimulisati decu i njihov razvoj, iako ta igračka već postoji, i to decenijama unazad. A to je lopta, svima nadohvat ruke. I uopšte nije bitno kakva je, koje veličine i boje, već je dovoljno da pustite dete da samo odabere loptu koja mu se najviše sviđa.
– Iskustvo pokazuje da deca biraju loptu baš onakvu kakva im je potrebna. Tako teže lopte biraju deca koja nisu u potpunosti svesna svog tela i njegovih granica. Takva lopta im je potrebna da bi bolje osetili svoje telo, pa sa njima treba raditi, recimo, ovakve vežbe: da stavi loptu na glavu ili iza leđa ili da podigne loptu levom rukom. Dok slede vaša uputstva, deca ujedno ovladavaju prostornom i vremenskom dimenzijom – ističe Jezdićeva.
Sa druge strane, dete koje nije ovladalo finom motorikom odabraće najmanju loptu i pokušaće da uspešno manipuliše njom. Pojedina deca biraće reljefne, bodljikave lopte jer im je potrebno da naprave dobar balans u taktilnoj senzorici, to jest čulu dodira. U svakom slučaju, izbor lopte prepustite detetu.
Razlozi zbog kojih je lopta najbolja igračka svih vremena
- Nije skupa i dostupna je svakom detetu.
- Aktivnosti sa loptom smanjuju poteškoće u vizuelno-motoričkoj koordinaciji.
- U vođenim aktivnostima, odnosno u igrama sa jasno postavljenim pravilima, deca se uče da poštuju sled naredbi od jednostavnijih do složenih instrukcija i tako uče da svaka radnja ima svoj redosled, koji je jako važan. Na primer, dete treba da podigne loptu u vazduh, pa kad čuje određen zvuk, da je baci na pod.
- Igrajući se loptom, deca uče i da organizuju telo u skladu sa nalozima koje dobijaju, recimo, da uzme loptu levom rukom i hoda po iscrtanoj liniji.
- Aktivnost sa loptom integriše čulo vida, sluha, ravnoteže i dodira. Tako se aktivira veliki broj regija kore velikog mozga, pa se samim tim gradi i bogata neuronska mreža.
- Igranje s loptom povećava dužinu pažnje kod dece, ali to je i odlična aerobna aktivnost koja doprinosi boljem dotoku kiseonika u mozak.
- Aktivnosti sa loptom doprinose boljoj akomodaciji oka. To je najkomplikovaniji pokret jer čulo vida formira ogroman broj sinapsi. Gledanjem televizije i kompjutera sve više se zapostavlja razvoj ove izuzetno važne funkcije oka. Prateći loptu, oko stalno akomodira, pa zato deca treba češće da igraju igru između dve vatre ili da dobacuju loptu jedni drugima.
