PODELI
Foto: Predrag Jovanovic

Prve akcije gorana počele su 1960. godine, posle osnivanja te ekološke organizacije u mestu Čačalica kod Požarevca.

Novica Milojković, predsednik Pokreta gorana Srbije, kaže za RTS da se pošumljavanje ‒ glavni cilj Pokreta ‒ danas obavlja drugačije: „Javna preduzeća i stručne službe se danas direktno bave pošumljavanjem jer je reč o teško pristupačnim terenima. Mi se bavimo pošumljavanjem, između ostalog, i tako što podelimo građanima sadnice, naročito stanovnicima seoskih područja, a ako je neophodno, pružamo pomoć i na terenu.”

Kako navodi, pošumljene površine danas krase dolinu Ibra, Vlasine, okolinu Kopaonika, Brusa…

Milojković kaže da je Pokret gorana uspeo da unapredi 94 000 hektara livada i oko 30 000 hektara parkova u gradovima.

gorani2-min

„Gorani nemaju članarinu ni knjižice. Nemamo problem da okupimo pripadnike potrebne za neku akciju ‒ možemo da okupimo i 50 000 i 100 000 dece iz cele Srbije kada je to potrebno”, kaže Milojković.

U akcijama gorana svake godine učestvuje oko 30 000 građana

U akcijama gorana svake godine učestvuje oko 30 000 građana. Kroz razne vidove saradnje gorani su prisutni u svim školama i gradovima Srbije.

Organizuju se izložbe, likovne kolonije, sabor gorana, radionice u prirodi, nagradni konkursi, akcije protiv bespravne seče drveća, eko-kampovi i škole.

U goranskim rasadnicima godišnje se proizvede oko tri miliona sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja.

„Trenutno je šumovitost Srbije 29,7 odsto a optimalna pošumljenost bila bi 41 posto. Naš cilj je da do 2050. godine, mada to zavisi od brojnih uslova, pošumljenost bude 37-38 odsto”, ističe Milojković.

Gorani Srbije su dobili brojne nagrade ‒ Zeleni list, Maslinovu granu, ali i najveće priznanje Ujedinjenih nacija iz Programa za čovekovu okolinu – diplomu „Pet stotina zaslužnih u svetu” sa zlatnom značkom.

gorani_01-min

KOMENTARIŠI