Istovremeno, Miloš je naredio da se tu preseli ergela konja iz Ćuprije, koju je nešto ranije osnovao Aleksandar Karađorđević. 
U Ćupriji je ostala samo filijala Dobričevo, a u jesen te godine izgrađena je velika štala u Ljubičevu i skoro čitava ergela preseljena. Za vreme vladavine kneza Mihaila 1866. kada je upravnik bio Aga Jefta, u spomen na knjeginju Ljubicu, ženu kneza Miloša, poljoprivredno dobro je nazvano Ljubičevo.
Nastanak Ljubičevskih konjičkih igara
Praznik Požarevljana, svih ljubitelja konjičkog sporta i konjičkih veština, održava se početkom septembra od 1964. Tada se simbolično otvaraju kapije Požarevca i počinje Međunarodna turističko – sportska manifestacija „Ljubičevske konjičke igre“.
Od svečanog defilea učesnika do završnog nadmetanja višebojaca na prepunom stadionu sve „ključa“ od silne želje za pobedom i bodrenjem svojih favorita.
Program igara, koji je isprepleten običajima, tradicijom i kulturom obuhvata: unikatni Ljubičevski višeboj, voltižovanje dece, izložbu grla, daljinsko jahanje, utakmicu u preskakanju prepona, galopske i kasačke trke.
Ljubičevski višeboj je po originalnosti, lepoti i dinamičnosti jedinstveno nadmetanje hrabrih momaka na odabranim konjima u pet tradicionalnih disiplina (seča sabljom, gađanje kopljem, kurirsko jahanje, gađanje strelom i gađanje topuzom).
Viteška pobednička ruka višeboja, osim novčane nagrade, prima pehar, plašt i sablju. Sablja je unikatna, posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara i svaki novi pobednik višeboja dobija je od svog prethodnika i sa ponosom je čuva do sledećih Ljubičevskih konjičkih igara.
Sablja ima ugraviran viteški moto: „Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti“. Na kraju grad dobija svog heroja – Viteza Ljubičeva.
Igre organizuje Turistička organizacija Požarevca sa Konjičkim klubom „Knez Mihailo“, pod pokroviteljstvom Grada Požarevca.
Vitezovi Ljubičevskih igara
Osvajači Ljubičevskih konjičkih igara počev od 1964. su:
Miroslav Bukovčić, kaskader 1964,
Života Prokić zemljoradnik 1965,
Zoran Miljković, student, 1966, 1967,
Vojislav Trifunović, 1968,
Rajko Golić, službenik, 1969, 1970, 1978,
Ljubiša Petrović, 1971, 1972, 2002,
Petar Urošević, 1972, 1975,
Miroslav Ranđelović, 1973,
Branislav Đurić, 1974, 1976,
Dragan Nikolić, 1977,
Rade Milovanović, 1979, 1983, 1984, 1988, 1992,
Zoran Ivić, 1985, 1986, 1989,
Siniša Stokić, 1982, 1991, 1997, 2007,
Mirko Stanković, 1987,
Zoran Milošević, 1990,
Dušan Miljković, 1993,
Slobodan Simonović, 1994,
Vojin Mirković, 1995,
Nebojša Dozet, 1996, 2000, 2001,
Dragiša Marković, 1998,
Davorin Živković, 1999, 2004, 2005,
Mališa Vujčić, 2003,
Slađan Mladenović, 2006…
