PODELI

Broj osumnjičenih počinilaca krivičnih dela, koji nisu Nemci, takođe je porastao sa 555.820 na 616.230 osoba, a udeo stranaca u ukupnom broju počinilaca povećan je sa 5,7 na 8,6 odsto, pokazuje statistika, po kojoj je najveći broj počinilaca, u toj kategoriji, došao iz Sirije, dok su građani Srbije na sedmom mestu.

Iz Sirije je 30.699 osumnjičenih počinilaca krivičnih dela, njih 17.466 su Avganistanci, 12.202 Iračani, 9.882 Albanci, 8.332 Alžirci, 8.266 Marokanci, 7.684 građani Srbije, 7.251 Iranci, 5.039 građani Kosova a 4.595 osoba je u Nemačku pristiglo iz Somalije, pokazuje statistika.

Žrtve zločina useljenika su najčešće, čak u 80 odsto slučajeva, drugi useljenici.
Bez obzira na rast kriminala na skoro “svim frontovima”, Nemačka, u kojoj nisu zaboravljene “pruske vrline” iskrenosti, lojalnosti, čestitosti, nepodmitljivosti, hrabrosti, i dalje važi za relativno sigurnu zemlju.

“Još uvek važi rečenica da je Nemačka relativno sigurna zemlja…”, rekao je profesor kriminalne psihologije Rudiger Eg tabliodu Bild, komentarišući statistiku kriminala i dodao da je, kada je reč o “bandama iz Istočne Evrope” i obijanju stanova, tu posebno na udaru granična oblast u pokrajinama Brandenburg ili Saksonija.

“Gledano na teritoriji cele Nemačke, beleži se, međutim, laki pad broja provala u stanove”, rekao je Eg i ukazao da su veliki gradovi posebno na meti kriminala.

“To je i u svetu tako da se nasilnici više okupljaju u velikim gradovima, jer tamo su i ilegalni poslovi i trgovina drogom, ženama, naoružanjem…To se ne dešava u nekom selu, već u Berlinu, ili Hamburgu”, rekao je Eg i izrazio uverenje da Nemci, ipak, nisu tako puno uplašeni zbog uznemirujućih statističkih podataka.

“Statistika je delo brojeva i to ne plaši tako puno ljude, kao što to političari, možda, veruju, ali pojedina krivična dela mogu da veoma jako utiču na osećaj sigurnosti”, rekao je Eg i kao primer naveo napad na Božićnom vašaru u Berlinu prošle godine, sa nedužnim ljudskim žrtvama, koji je izveo atentator Anis Amri.

Ono što je zanimljivo je povećan broj kriminalnih dela čiji su počinioci stranci i azilanti, pristigli u rekama izbeglica koje su se slile u zemlju.

U 2015. godini registrovano je 114.000 krivičnih dela koja su počinili podnosioci zahteva za azil, ratne izbeglice i oni koji su na takozvanom “duldungu”, odnosno, toleriše im se iz različitih razloga boravak u zemlji, dok je u 2016. godini taj broj porastao na 174.000.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je nedavno, predstavljajući ovu statistku kriminala za 2016. godinu, rekao da takvi podaci ne raduju i da su u populaciji azilanata i izbeglica, počinioci, uglavnom, mladi muškarci.

“U toj grupi je, takođe, i kod Nemaca uočen jedan jasno viši stepen kriminaliteta”, objašnjavao je de Mezijer situaciju i ponavljao da je, međutim, najveći deo izbeglica pošten.

U oblasti islamizma, prošle godine je broj krivičnih dela porastao za 13,7 odsto u odnosu na 2015. godinu i registrovana su 773 krivična dela.

Tu, pre svega, padaju u oči teška krivična dela i atentati u Vircburgu, Anzbahu i na Božićnom vašaru u Berlinu, kada je ubijeno 12 osoba.

Kada je reč o krivičnim politički motivisanim delima ekstremne desnice i tu je, takođe porastao broj.

Tako je 2016. u toj oblasti registrovano 23.555 slučajeva, što je za 2,6 odsto više u odnosu na 2015. godinu.

Na drugoj strani, ekstremna levica počinila je 9.389 politički motivisanih krivičnih dela, što je za 2,2 odsto manje u odnosu na 2015. godinu.

KOMENTARIŠI