PODELI

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: “Neverni Toma”.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može “pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

U hramu Hristovog Groba u Jerusalimu upaljen je Blagodatni oganj, koji je patrijarh Jerusalimski Teofil Treći predao okupljenima u hramu.

Svake godine na Veliku subotu u Jerusalimu se pali nestvoreni oganj, kao čudo Božije, u Crkvi Hristovog Groba, a uz posebni ritual, pravoslavni partijarh jerusalimski ga deli vernicima okupljenim u kripti crkve.

Papa Franja predvodio je noćnu povorku Puta suza oko rimskoga Koloseuma na kojoj je poručio da su smrt migranata, ratovi i skandali u Katoličkoj crkvi sramotna su dela čovečanstva koja Isus Hrist treba da oprosti.

Tim viševekovnim obredom obeležava se put kojim je, po verovanju katolika Isus na Veliki petak prošao ka mestu raspeća.

“Hriste naš jedini Spasitelju, vraćamo ti se i ove godine pogleda pognuta u sramu i srca punih nade. Sramu zbog svih slika uništenja, razaranja i brodoloma koji su postali uobičajeni u našim životima”, rekao je papa i dodao da osuđuje “svakodnevno prolivanje krvi nedužnih – žena, dece, migranata” kao i sebičnost i pohlepu.

Prema procenama Vatikana misi na otvorenom prisustvovalo je oko 20.000 ljudi, a mnogi od njih su nosili sveće u rukama.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril služio je ponoćnu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodio je u crkvi Svetog Petra svečano uskršnje bdenje, uoči najvećeg hiršćanskog praznika.

Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, poručio je patrijarh Irinej i od Boga poželeo da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom.

“Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Životodavac, daruje svako dobro a ovome narodu, što će reći svemu rodu hrišćanskom i pravoslavnom, i svim ljudima dobre volje, da bi svi zajedno predokusili radost budućeg veka, radost vaskrsenja i večnoga života”, naveo je patrijarh u Vaskršnoj poslanici.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovaće povodom Vaskrsa, Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji. Liturgija u Kripti hrama Svetog Save na Vračaru počinje 09.00 sati.

KOMENTARIŠI