PODELI
Foto: Express / Arhiva

U beogradskom Narodnom pozorištu uveliko teku pripreme za mjuzikl “Slobodan šou” (o životu predsednika Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković), a premijera će biti krajem februara na Kosovu i Metohiji.

Predstavu Srpske drame Narodnog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Gračanici režira Nenad Todorović, rediteljka Jelena Bogavac ovog puta je u “ulozi” autora teksta i songova, dok muziku piše Marko Grubić.

“Odlučili smo se za ovakav projekat jer je sudbina Kosova, početak i kraj, direktno povezana s periodom Miloševićeve vladavine”, objašnjava Jelena Bogavac.

“Često se smatra da je on glavni junak tragedije ‘rastakanja’ srpske nacije. U političkom smislu ostalo je otvoreno pitanje da li je bio ‘balkanski kasapin’ ili ‘žrtveno jagnje’, a odgovor će, naravno, tek dati istorija. Naš umetnički zadatak je, verujem, u hrabrom i odgovornom promišljanju i traženju odgovora na pitanja o sopstvenom nacionalnom identitetu”, dodaje Jelena Bogavac.

Ona podseća da će nova predstava biti peta produkcija u kojoj se dvojac Bogavac – Todorović bavi identitetom kroz različite okolnosti uslovljene samim balkanskim prostorom, i to ne samo za našeg života.

“Slobodana i Miru tumačimo kao nerazdvojiv vladarski par na čelu države u odsudnom trenutku, trenutku raspada Jugoslavije i ‘preformulacije’ sveta”, ističe Jelena Bogavac.

“Reditelj je birao žanr, a ja sam kao autor u fokus stavila dva perioda: doba ‘šljokica’ devedesetih godina prošlog veka, a onda vreme hapšenja Miloševića i haške dokumente. Predstava pokazuje kako je, zapravo, iz prvobitnog kiča nastala antička tragedija cele nacije koju smo doživeli u Hagu, odnosno u Hadu, kako ga mi interno zovemo.” 

U predstavi učestvuje ceo glumački ansambl iz Gračanice, mladi glumci okupljeni oko Omladinsko-dramskog studija Bitef teatra i hor “Gli Srbija”.

“E, članovi tog hora su poslednje ‘Miloševićeve bebe’, deca rođena 1994. i 1995. godine. Naš suštinski motiv da radimo predstavu bio je da upravo iz njihove vizure nađemo tačnu meru istorijske distance. Interesantno je da ova generacija gotovo ništa ne zna o tom periodu, niti ima bilo kakav odnos prema njemu, ali se veoma živo seća – bombardovanja. Zapravo slike bombardovanja su i njihove prve uspomene iz detinjstva.”

KOMENTARIŠI