PODELI

Slaviti Svetog Luku ili Noć veštica, Svetog Trifuna ili Svetog Valentina postalo je više stvar ukusa nego pripadnost pravoslavnoj ili katoličkoj veri. Da li je razlog, „imperijalizam” kulture ili beg iz turobne sadašnjosti svejedno je, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima. Tako, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.

Poreklo ovog praznika datira još od antičke svetkovine „Šaman”. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra, a noć pred Novu godinu slavili su „Šaman”. Verovali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.

Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Odakle onda ovaj praznik na našim prostorima?

– Uticaj američke popularne kulture je Noć veštica „doveo” na naše prostore. Mladi su rasli na sedam filmova „Noć veštica” i njima to nije strano. Takođe, ljudi vole nešto što liči na karneval i na taj način uvode spektakl u svoj život, igraju se mračnih sila koje su strašne, ali od njih ne može ništa da ih se zadesi – kazala je dr Jelena Đorđević, sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Helouvin (Noć veštica) odavno nije verski praznik, ali još postoje elementi verovanja u natprirodne, mistične pojave, veštice, magiju i vradžbine. Ovom prazniku se posebno raduju deca, koja kostimirana u grupamaidu od vrata do vrata uzvikujući „trik or trit”, što u slobodnom prevodu znači–dajte nam slatkiše ili ćemo vas uplašiti. U proslavu Helouvina uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.

I tako, u potrazi za zabavom, Svetog Luke se sete retki, uglavnom oni čija je to krsna slava. Ovaj lekar, zaštitnik umetnika, prijatelj apostola Pavla bavio se živopisom i smatra se da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ovaj svetac napisao je i treće jevanđelje, Sveto jevanđelje po Luki, i Dela apostolska.

– Ljudi u praznicima vide mogućnost da „iskoče” iz zgloba sumornog vremena, a Noć veštica daje mogućnost da izbegnu monotoniju. S druge strane, imamo povratak praznika koji na neki način predstavlja osvetu ideološkim vremenima. Svakako, život traži praznik, ali je najgore kada je praznik prazan – objasnio je profesor Fakulteta političkih nauka dr Ratko Božović, sociolog.

I američka ambasada će već tradicionalno obeležiti Helouvin. Rajan Haris, ataše za štampu, objašnjava da će ambasada SAD u Srbiji organizovati za decu iz zajednice kostimiranu žurku. I pojedine kancelarije biće ukrašene tradicionalnim motivima, među kojima je najpoznatija – bundeva.

 

 

KOMENTARIŠI