PODELI

U Galeriji savremene umetnosti otvorena je 5. decembra grupna izložba slika akademskih umetnika Momira Kneževića, Zorana Todora i Žarka Vučkovića.

Prisutne goste najpre je pozdravila u ime Narodnog muzeja u Požarevcu Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, kustos Galerije. Nakon uvodnog dela prisutnim ljubiteljima umetnosti obratio se Nenad Kebara, doktor filozofije književnosti koji je i otvorio izložbu.

BIOGRAFIJE

MOMIR KNEŽEVIĆ

Rođen je 19.08.1949. u Petrovićima. Učio je freskoslikarstvo kod Nauma Andrića. Diplomirao je 1981. godine na Odsjeku za likovno vaspitanje Nastavničkog fakulteta u Nikšiću, klasa profesora Nikole Gvozdenovića. Godine 1982/83. studirao je na Akademie výtvarných umĕni, Praha (Československa), odsek restauracija, kod profesora Vaclava Pospišila.

Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Prištini 1986. godine, klasa profesora Muslima Murićija. Godine 1986/87. radio je kao asistent-saradnik vajarskog ateljea kod profesora Stevana Luketića u Zagrebu (Hrvatska), 1987w88. radio je kao asistent-saradnik slikarskog ateljea kod Eda Murtića u Zagrebu (Hrvatska), 1988/89. proveo je na Academia de Bellas Artes de San Fernando u Madridu (Španija) kao stipendista španske vlade za slikarstvo.

Dobitnik je sedam nagrada i priznanja za slikarstvo. Izlagao je kopije fresaka na 11 samostalnih izložbi. Samostalno je izlagao slike na 52 izložbe. Učestvovao je na više od 270 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radio kao profesor na Fakultetu umetnosti u Zvečanu i na Likovnoj akademiji u Trebinju.

ZORAN TODOR

Zoran Todor je Rođen 11. 01. 1959. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek grafike, u klasi profesora Božidara Džemerkovića, 1984. godine. Član ULUS-a.

Učestvovao na preko 200 grupnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za slikarstvo.

ŽARKO VUČKOVIĆ

Žarko Vučković je rođen 1963. godine u Kninu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Samostalno izlagao 34 puta i učestvovao na više od 450 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik preko 30 nagrada za slikarstvo i crtež.

Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Redovni profesor na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečan.

KRITIKE

MOMIR KNEŽEVIĆ

“Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje” – Hafis Širazi

Dela Momira Kneževića prepletena su unutrašnjom smirenošću i spoljašnjom igrom. U njima se pronalazi vrhunac umetničke lepote: mirnoća u lepoti i lepota u mirnoći. Slikama, sa jedne strane, apsolutno umerenih predela Petrovića, kamena, voda, šuma Knežević posmatrača uvodi u spokojstvo svog detinjstva. Preko unutrašnje lepote dela posmatrač doživljava svoj unutrašnji mir.

Sa druge strane, taj unutrašnji mir u delima ovog celovitog slikara prekriven je igrom forme i materije. Pokret i tonalitet su u stalnom ritmičkom plesu i harmoniji. Koracima ovog plesa posmatrač stiče osećaj ljubavi, nežnosti, blaženstva, podanosti, predanosti, sećanja, nostalgije i slobode. Učestvovanjem u ovoj igri on oseća postojanje i lepotu života.

Sopstvenim likovnim rukopisom ovaj čuvar nasleđa daleke prošlosti stvara dela neprolazne lepote i vrednosti. Odgovarajući kolorit i likovni sklad Kneževićevih dela nalik je duhovnoj čistoti samih fresaka. Kao iskusni vladalac ove tehnike neimitiranjem realnosti i negiranjem stvarnosti u svojim apstraktnim delima naglašava duhovni izraz naspram telesnog.

Umetnikova ljubav prema zavičaju je konstantno prisutna u snazi njegovog stvaralačkog instikta. Slike su prožete stvarnošću, sećanjem i snom. Izražajnim asocijacijama umetnik upućuje da se najveća vrednost nalazi u samom duhu, „unutrašnjem suncu života“.

Biljana Milosavljević Pićurić
istoričar umetnosti

ZORAN TODOR

Slika kao dimenzija vremena nastala kroz preobražaj i stavljanje u nov prostor i nov aranžman stvarnosti bez menjanja elementarne vrednosti materije jeste stožer umetnosti Zorana Todora.

Asocijativni predeli svedeni na palstične slike na kojima se zadržavaju prirodne nijanse rđe od zelene, plave, crvene, smeđe kao i oblici upotrebljenog lima. Ovaj kolaž upotrebljenih, pa i odbačenih delova preuzetih sa različitih predmeta vodi nas do slojevite pojave koja zamagljuje liniju između slike, reljefa i skulpture.

Enformel Zorana Todora je prihvatanje lične ekspresije i moć stvaranja dela sa svim svojim dubinama i tajnama. Jedinstven i pouzdan pristup okrenut ispitivanju materijala, oblika i prostora stvorio je jasnu odrednicu – slika je samo slika. I pored igre oblika i tekstura, Todorove slike poseduju onaj urođeni, čak i klasičan osećaj ravnoteže, proporcije i harmonije.

Misterija jedne alhemije oblika koju je umetnik prizvao iz žarenja materije vodi ka značenju sadržanom unutar samih kompozicija kroz formalnu interakciju tenzija i harmonija, kao i osećaju ravnoteže što sve zajedno predstavlja neku vrstu senzualne smislenosti, uspešno iskazanu na ovim limenim varijacijama.

Marina Radosavljević, istoričar umetnosti

ŽARKO VUČKOVIĆ

Likovna formacija semiotičkih dela Žarka Vučkovića znak postavlja u centar razumevanja jedne apstraktne slike. Organizujući strelicu, krug, kvadrat, slovo u određeni fizički poredak, umetnik uvlači posmatrača u jedan novi mentalni koncept, sintetišući tako likovnost u reč i srodne misaone relacije.

Celokupna istorija umetnosti prešla je put ka raspadu oblika i ponovnom pronalaženju znakova. Znak u svoj svojoj složenosti i u svoj svojoj jednostavnosti postao je prvi korak novog stvaralaštva.

Vučkovićevi moderni piktografi nastali kombinovanom tehnikom gde su pored boje uključeni i različiti materijali, nalik su grafičkoj formi u kojoj vlada linija. Linija, nenametljiva oskudna boja i inkorporirani delovi papira, kartona i mrežice vode ka jednoj smišljenoj apstrakciji, ma koliko se ona činila spontanom. Umetnik nudi platno kao rudimentirani plan, kao sirovu impresiju mogućnosti.

Svaka slika ima osu koja deli sliku na pola stvarajući trasu izbora – da li ćemo poći putem reda i misli ili igre i emocije. U tom imaginarnom prostoru stoje zajedno sloboda i promišljenost, svetost i mudrost, krug i kvadrat, koji nas na kraju vode trouglastom strelicom „uzroka i izvora“ do sopstvene ravni postojanja u kojoj sami pronalazimo značenje i smisao.

Marina Radosavljević, istoričar umetnosti

Izložba će trajati do 20.decembra. Ulaz u GSU je slobodan.

KOMENTARIŠI