PODELI
slika iz 1964. godine foto: Bojan Radovanović

Legenda kaže da je u 1. veku neki rimski car u Viminacijumu kod Kostolca naredio da se od zlata naprave kočije sa dva upregnuta ovna. Car je, priča se, u pratnji odreda legionara poslao ovu vrednu skulpturu niz Dunav do Crnog mora, da odatle galijom budu preneta u Egipat, čijoj je carici bila namenjena.

Potraga i strah

U brdima negde kod Golupca, tačnije između sela Donja Radenka i Brnjica, legionari odluče da se odmore i da zanoće u jednoj od brojnih pećina u tom kraju – i niko ih nikad više nije video!

Od tada traje potraga za kočijom koju vuku zlatni ovnovi. Sve su pećine pomno pretražene, ali blago niko nije našao. Meštani okolnih sela ubeđeni su da je dar namenjen egipatskoj kraljici i dalje u jednom od rukavaca Brnjičke pećine, ali nikome na pamet ne pada da tamo uđe. Niko ko je do sada ušao u pećinu tražeći zlatne ovnove rimskih legionara nikad više iz nje nije izašao, niti ga je ponovo sunce ogrejalo… Možda je ovo samo legenda i praznoverje, ali nesporna je činjenica da je Brnjička pećina jedna od retkih te veličine u celoj istočnoj Srbiji koja je do današnjeg ostala neistražena.

I još neke pećine u ovom kraju bije isti glas – meštani ni za živu glavu ne ulaze u njih iako su toliko velike da jahač na konju, bez saginjanja, može da uđe. Prema nekim kazivanjima, njih čuvaju legionari iz Viminacijuma, dok drugi tvrde da ulaz u njih brane šumske vile. Njime se, u ovom kraju naslonjenom na Homoljske planine, češće nego u ostatku Srbije, pridaju mistične moći.

Samo jedna vrsta ljudi ima hrabrost da se suoči sa ovim prokletstvom i da avetima i vilama pogleda u oči – tragači za skrivenim blagom, čija pohlepa nadjačava svaki strah. Stanovnike golubačke opštine mnogo češće od natprirodnih bića i duhova nestalih rimskih vojnika uznemiravaju došljaci opremljeni detektorima za metal.

Priča za robijaše

Možda bi im svima život bio mirniji kad bi znali pravu istinu o kočiji sa zlatnim ovnovima. Za razliku od većine ostalih legendi o blagu, poreklo ove se prilično tačno zna. Njen je tvorac jedan naučnik, a prilično tačno može da se odredi i godina kad je nastala. Evo kako…

Prva arheološka iskopavanja u Srbiji započeo je 1882. Mihailo Valtrović, arhitekta po profesiji i prvi profesor arheologije, na prostoru nekadašnjeg rimskog utvrđenja Viminacijuma kod Kostolca. Država baš i nije bila zainteresovana za nauku o starinama, a nije ni imala mnogo novca, pa je, umesto da plati radnike, profesoru dodelila 12 zatvorenika iz kaznionice u Požarevcu da rade za džabe. Oni se baš nisu pretrzali od kopanja za nauku, pa im je profesor Valtrović, da bi ih podstakao, rekao da tragaju za kočijom načinjenom od zlata u koju su upregnuti zlatni ovnovi. Narodnoj mašti ništa više od ovog nije trebalo da sagradi ostatak legende.

KOMENTARIŠI