– Ceo svoj radni vek proveo sam u “Zabeli” i penzionisao se 1. januara 2006. Dve godine kasnije krenuo sam na prvu dužu vožnju biciklom, na relaciji Mađarska – Slovenija – Italija. Vožnja je mogla da traje samo 20 dana, jer je to bilo vreme sankcija, pa su vize imale toliko vremensko ograničenje – priseća se Rajko.

Na ulazu u Amsterdam ,Facebook
Na ulazu u Amsterdam ,Facebook

Oduševljen svojom avanturom koja mu je omogućila da upozna nove ljude i predele, i narednih godina je nastavio drumska krstarenja, prelazeći godišnje u proseku 16.000 kilometara.

Najduže tura bila je 2012. godine, kada sam želeo da se provozam obalom Atlantika. Ukupno sam prešao 8.760 kilometara, vozeći od Azurne obale do Osla, a onda i do Estonije i Litvanije – priča ovaj neumorni biciklista.

Iako na putovanja ide sam, Rajko nijednom nije doživeo neku neprijatnost.

U Albaniji, u Skadru, nosio sam dres Srbije i niko me nije uvredio. Odlično sam prošao i u Hrvatskoj. Tamo sam jednom, u prolazu, zamolio jednog Hrvata da mi napuni dve flaše vodom, a on je iz kuće izneo flašu svog domaćeg vina, da me počasti – priča Janković. Kaže da mu je jedino bilo nezgodno u Mađarskoj, jer su ga pogrešno usmeravali i nisu hteli da komuniciraju na engleskom, već samo na mađarskom, koji on ne zna.

foto D.Novaković

Sa stanovišta jednog bicikliste, najviše je oduševljen Holandijom, jer su tamo sve saobraćajnice prilagođene dvotočkašima, a staze za njih postoje i uz puteve, ali i u podzemnim tunelima ispod vodenih površina.

– Holanđani imaju najbolju infrastrukturu za bicikliste, a Norvežani su najtolerantniji u saobraćaju i kod njih sam se odlično proveo, jedino što su im vremenske prilike loše – kaže Rajko.

Svoja biciklistička putovanja ovaj Požarevljanin redovno ovekoveči foto-Aparatom. U nizu fotografija na kojima su živopisni prirodni predeli i turističke atrakcije, nalazi se i jedna koja je zastrašujuća. Nju je Rajko napravio stojeći na samoj ivici litice iznad fjorda u Prekestulenu, u Norveškoj, na visini od 604 metra.

Pošto na svojim krstarenjima spava u vreći pod šatorom, koji razapne negde pored puta, Rajko troši malo novca, samo za hranu i osveženje.

– U svim zemljama cene su za oko 30 odsto niže nego kod nas, pa kupujem u marketima. U proseku, moji ukupni troškovi na putovanjima iznose 10 evra dnevno – objašnjava Rajko.

Čim od svoje penzije opet bude uštedeo neku sumu, ponovo će na drumove Evrope, a jedan od zacrtanih ciljeva mu je Portugalija, koju do sada nije stigao da obiđe.

PLANINARENjE

Osim biciklizmom, Rajko se bavi i planinarenjem. Uspeo se na mnoge vrhove, među kojima su i oni na Triglavu u Sloveniji. Sada se sprema na osvajanje Šar-Planine, u društvu s planinarima iz Beograda. – Gde god ima mesta, prijavim se i krećem, pa tako smenjujem dva svoja zadovoljstva, biciklizam i planinarenje – pojašnjava Rajko.

Albanija,Foto FB

FOTO-ALBUM O GRADOVIMA

ZAHVALjUJUĆI biciklizmu, posetio je mnogobrojne evropske metropole i gradove: Pariz, Amsterdam, Barselonu, Ženevu, Cirih, Beč, Bratislavu, Minhen, Sanremo, Kan, Sen Trope, Đenovu, Trst…., i sačinio impresivan foto-album. Po okončanju svog biciklističkog staža, možda od foto-zapisa napravi zanimljivu izložbu.