PODELI
foto: Urban City

Zašto se to radi, sledi objašnjenje u daljem tekstu.

1. Toplifikacioni sistem grada je projektovan da zadovolji potrebe za grejanjem kada su dnevne temperature niže od +16 stepeni C.
2. Kompletna automatika i centralna regulacija je podešena da optimalno radi u rasponu dnevnih temperatura od -18 do +16 stepeni.
3. Potrebe za grejanjem prostorija kupaca prestaju kada su temperature više od 16 stepeni jer ne postoji poremećaj unutrašnjih temperatura u prostorijama kupaca.
4. U prelaznom periodu grejanja (mart, april i oktobar) temperature vazduha mogu da se menjaju od jutarnjeg minusa do preko 20 stepeni dnevnog maksimuma. Ovakvu promenu nemoguće je propratiti adekvatnom promenom polazne temperature primarne vode (koja se reguliše u TE KO A) jer su nagle promene nedozovoljene. Zbog velike količine vode u sistemu (oko 15.000 m3) i velike inercije sistema (unutrašnje energije) temperature se ne bi, za nekoliko sati, bitno promenile i kada bi se zaustavilo preuzimanje energije. Da bi se sačuvala energija potrebnog nivoa, radi se i prekid cirkulacije, da kada ponovo startuje sistem u večernjim satima ima potrebne parametre.
5. Kada se preuzima toplotna energija iz TE KO A, pri višim dnevnim temperaturama raste pritisak u primarnom sistemu jer automatski regulacioni ventili na primarnom delu toplopredajnih stanica zatvaraju. Zbog toga je neophodno da se napravi prekid u preuzimanju energije i cirkulaciji.
6. Teoretski, ako bi postojala mogućnost da se polazna temperatura u primarnom sistemu (koja se reguliše u TE KO A) za kratko vreme spusti, za nekoliko sati, za 30 i više stepeni cirkulacija bi mogla da radi i pri višim dnevnim temperaturama. Obzirom da je sistem jako veliki i inertan to je nemoguće sprovesti, kao i ponovno podizanje temperature za kratko vreme jer postoji potreba za grejanjem u noćnim satima.

KOMENTARIŠI