PODELI
Smederevska tvrđava

Nazire se rešenje misterije stare pet vekova i potrage za mestom gde je sahranjen poslednji srpski despot.

Grob despota Đurđa Brankovića, za kojim se traga čitavo jedno stoleće, najverovatnije se nalazi u Smederevu, na prostoru Smederevske tvrđave, u ostacima velike mitropolitske crkve. Posle brojnih pretpostavki, ovu teoriju i rešenje misterije stare pet vekova, biće moguće dokazati tek kada budu pronađeni ostaci hrama, despotove zadužbine, pišu Novosti.

Dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju beogradskog Filozofskog fakulteta na nedavno održanom javnom predavanju u Smederevu o nedovršenoj potrazi za grobom despota Đurđa, izneo je zaključak da grob treba tražiti na 11 hektara Velikog grada smederevske tvrđave. Po njegovom mišljenju, uprkos drugačijim nagađanjima, i tvrdnjama da je skončao na Rudniku, poslednji srpski despot umro je u Smederevu.

– Dokaz je tužbalica nastala u trenutku smrti u smederevskom književnom krugu, jedan od najboljih tekstova naše srednjovekovne književnosti. Iz tog teksta se vidi da je umro u Smederevu. Đurađ nije imao drugu zadužbinu osim monumentalne crkve u Smederevu, gde je verovatno i sahranjen – smatra dr Radičević.

Da je despotov grob od početka trebalo da bude jedna od najzagonetnijih ostavština, svedoči i činjenica da su njegovi savremenici taj podatak vešto sakrili.

– Despot je umro u petak, 24.12.1456. godine u sedam časova, na Badnji dan. Ako podaci iz letopisa precizno navode dan, mesec, čak i čas smrti, a izostavljaju podatak o mestu, to nije slučajno, već je bilo važno sakriti ga – kaže dr Radičević.

Tokom vekova nagađalo se mesto sahrane vladara. Tako podaci s početka 17. veka pominju istoričara iz Dubrovnika, koji je zapisao da je sahranjen u Krivoj reci, bez ikakvih drugih detalja. U 18. veku dva rodoslova donose informacije da je sahranjen u Sabornoj crvi u Beogradu, a po drugoj je umro i sahranjen u Smederevu. Drugih podataka i svedočenja nema, osim priča lokalne tradicije, tvrdi dr Radičević.

Smederevska tvrđava

Na Rudniku su 1930. obavljena prva iskopavanja kako bi se pronašao Đurđev grob u selu Majdan na lokalitetu Sastavci. U dolini Majdanske reke istraživanja su nastavljena 80-ih godina, ali ni tu nije otkriven trag vladarske sahrane.

Najglasnija je bila teorija da je grob u crkvici u zaseoku Ikonići u Slavkovici kraj Ljiga. Ovu hipotezu postavio je arheolog Dimitrije Madas, koji je još 1973. otkrio i do 1978. istraživao manastirski kompleks.

– U štampi je tada kao senzacionalna objavljena vest da je pronađen grob. Ovde su nađena dva monumentalna sarkofaga, muški i ženski. Nađena je i još jedna grobnica sa skeletom starije muške osobe. Proglašeni su za grobove despota Đurđa Brankovića, njegove žena Irine, poznatije kao Prokleta Jerina, i njihovog sina Lazara, ali argumentacija pisanih izvora ovo demantuje, i nema nikakvih potpora ovoj tvrdnji u pisanoj građi – objašnjava arheolog.

Poslednji izazov za nacionalnu istoriju i arheologiju je Veliki grad smederevske tvrđave. Jer, crkva na smederevskom Starom groblju iz vremena despota Đurđa Brankovića je posle istraživanja odbačena kao moguće mesto sahrane. Druga mogućnost je utvrđeni grad, odnosno blagoveštenska crkva, koju je Đurađ sazidao i gde su 1453. položene mošti Svetog Luke, za šta postoje pisani izvori.

Saborna crkva ili crkva Blagoveštenja, prema izvorima, građena je po uzoru na Resavu. Nema podataka kakva je bila njena sudbina nakon pada Smedereva 1459. godine. Postoje verovanja da je crkva porušena posle 1460.

– Kada su pre tri decenije otkriveni ostaci sakralnog kompleksa, verovalo se da je reč o toj velikoj, mitropolitskoj crkvi. Ipak, ta teorija je pala u vodu jer je crkva Blagoveštenja morala biti veća i reprezentativnija od pronađene. Postalo je jasno da se negde moraju nalaziti ostaci još jedne, glavne crkve, i to najverovatnije na mestu gde je bio glavni gradski trg u Velikom gradu – smatra dr Radičević.

Smederevska tvrđava

Ostaci te crkve još nisu otkriveni. Poslednji ozbiljniji pokušaj bio je 2010. godine. Tada je obavljeno geomagnetno snimanje podzemlja dela Velikog grada, a za ovo su angažovani nemački stručnjaci. Kao velika prepreka navedeno je rastinje zbog kojeg komplikovana aparatura nije mogla da snima celokupno podzemlje, kao i podzemna mreža infrastukture. Nakon snimanja, mesecima je trajala izrada satelitske mape u Arheološkom institutu u Frankfurtu. Na snimcima nije pronađeno ništa.

Ostaci sakralne građevine i svetinje u kojoj su čuvane mošti Svetog Luke, po mišljenju mnogih, kriju tajnu večnog konačišta jedne od najtragičnijih ličnosti srpske istorije.

– Veliki izazov je pred nama. Svi koji se bave srednjovekovnom arheologijom iščekuju ovo epohalno otkriće. Kada se pronađe crkva, tada će i pitanja o despotovom grobu biti razjašnjenja – smatra dr Dejan Radičević.

POTRAGA ZA DESPOTOVIM BLAGOM

Despot Đurađ bio je jedan od najbogatijih vladara u Evropi 15. veka. Najznačajniji izvor tog bogatstva bili su rudnici, čak iz 29 vadilo se srebro i zlato. Iz srpskih rudnika godišnje se dobijalo 30 tona zlata i srebra, a u celoj Evropi oko 47 tona. Misterija groba raspaljuje maštu različitih tragača, posebno onih za despotovim blagom. Veruje se da negde postoje lagumi sa neprocenjivim vrednostima.

KOMENTARIŠI