Javni konkurs za direktora Turističke organizacije Grada Požarevca još jednom je pokazao kako izgleda procedura kada je ishod unapred poznat. Na konkurs raspisan 19. novembra 2025. godine prijavio se samo jedan kandidat – dosadašnji vršilac dužnosti direktora Vasilije Baldić, rođen 1955. godine – i, očekivano, upravo on je predložen za novi četvorogodišnji mandat.
Upravni odbor je utvrdio da je prijava „blagovremena i potpuna“, čime je konkurs faktički i završen. Nije bilo konkurencije, nije bilo upoređivanja programa, nije bilo izbora. Javnost je dobila još jedan primer konkursa koji služi kao formalni paravan za produžetak već postojećeg stanja.
Ako Skupština grada potvrdi odluku, Baldić će Turističku organizaciju voditi do svoje 74. godine, čime se Požarevac svrstava među gradove u kojima se ključne javne funkcije pretvaraju u dugoročna lična zaduženja, a ne vremenski ograničene mandate sa jasnim ciljevima i merljivim rezultatima.
Baldić je u TOP-u zaposlen od 1999. godine, dok funkciju vršioca dužnosti direktora obavlja od 2019. godine. To znači da je „privremeno stanje“ trajalo više od šest godina, da bi sada bilo ozvaničeno punim mandatom. U praksi, radi se o kontinuitetu bez prekida, bez ozbiljne evaluacije i bez pitanja da li je ovakav model upravljanja iscrpljen.
U obrazloženju predloga nabrajaju se nagrade i tradicionalne manifestacije, ali se izbegava suštinsko pitanje: šta je novo urađeno u turizmu Požarevca poslednjih godina? Koja je dugoročna strategija? Gde su novi sadržaji, nova tržišta i savremeni pristupi? Odgovori na ta pitanja ne postoje – kao što nije postojala ni stvarna konkurencija na konkursu.
Posebno je problematična poruka koju ovakav izbor šalje mlađim i stručnim kadrovima. U gradu u kojem se često govori o odlasku mladih, ovim se jasno poručuje da su rukovodeće pozicije rezervisane za proverene kadrove, bez obzira na godine, trajanje mandata i potrebu za smenom generacija.
Predlog Upravnog odbora, potpisan od strane predsednika Marka Savića, već je dobio saglasnost Gradskog veća i nadležnih gradskih službi, čime je uloga Skupštine grada svedena na puko dizanje ruke. Time se još jednom potvrđuje obrazac odlučivanja u kojem se formalne institucije koriste za potvrdu već donetih odluka, a ne za stvarnu kontrolu izvršne vlasti.
Iako se navodi da imenovanje ne zahteva dodatna sredstva iz budžeta, prava cena ovakvih odluka ne meri se dinarima, već godinama stagnacije, zatvorenosti sistema i potpunog odsustva konkurencije.
Ovaj konkurs nije otvorio pitanje ko je najbolji kandidat za razvoj turizma Požarevca. Otvorio je pitanje da li javni konkursi uopšte imaju smisla kada se unapred zna ko će pobediti.
