Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Cveti, u znak sećanja na svečani ulazak Isus Hristos u Jerusalim.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, stigao u grad gde ga je narod dočekao sa radošću, prostirući haljine po putu i mašući palminim granama. Okupljeni su uzvikivali „Osana sinu Davidovom“, slaveći dolazak Spasitelja koji ide u susret stradanju.
Ovaj praznik predstavlja uvod u poslednju nedelju Hristovog zemaljskog života, poznatu kao Velika nedelja, koja vodi ka najvećem hrišćanskom prazniku – Vaskrs.
Narodni običaji
Cveti spadaju među radosnije praznike u pravoslavlju. Prema tradiciji, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su potopljeni cvetovi sa Vrbica, kako bi ukućani bili zdravi i rumeni tokom godine.
U narodu je nekada bio običaj da se ceo dan provodi u šetnji okićen cvećem. Mladići su pravili bukete i darivali ih devojkama, pri čemu je svaki cvet nosio simbolično značenje. Veruje se i da je ovaj dan povoljan za donošenje važnih odluka i započinjanje novih poslova.
Post i ishrana
Završetkom šeste nedelje Veliki post, na Cveti je, po drugi put od početka posta, dozvoljena upotreba ribe u ishrani.
Istorijski značaj
U Srbiji ovaj praznik ima i istorijsku dimenziju – na Drugi srpski ustanak, koji je podigao Miloš Obrenović u Takovu 1815. godine, upravo na Cvetnu nedelju, udaren je temelj obnove srpske državnosti.
Cveti se uvek obeležavaju u poslednju nedelju pred Vaskrs, kao važan duhovni uvod u dane stradanja, smrti i vaskrsenja Hristovog.
