Pravoslavni vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, uspomenu na dan kada je u domu pravednih i ostarelih roditelja Joakima i Ane u Nazaretu rođena Presveta Bogorodica Marija.
Bogorodica je po ocu poticala iz carskog roda Davidovog, a po majci iz prvosvešteničkog. Po Božjem blagoslovu, Ana je u poznim godinama rodila kćerku Mariju, predodređenu da bude majka Isusa Hrista. Zato se Bogorodica u hrišćanstvu poštuje kao zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama, veruje se, dešavaju se isceljenja i pomaže se ljudima u nevolji.
Mala Gospojina u narodu je od davnina imala poseban značaj. Od ovog praznika počinjale su jesenje svadbe u Srbiji, a za zemljoradnike on je označavao početak jesenjeg oranja i setve ozimih useva. Pored toga, održavane su stočarske svečanosti, sabori i litije.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima naročita lekovita svojstva, dok jaja iz ovog perioda ostaju sveža tokom cele godine i posebno su cenjena za nasad. Pilići izleženi ovih dana, prema verovanju, biće dobre nosilje.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu. Dan se smatra pogodnim za svadbe i veridbe, a narod kaže – ako je na Malu Gospojinu vedro, sunce će obasjavati i jesen i zimu.
