Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, a prazničnom ciklusu prethode Tucindan i Badnji dan. Danas, dva dana uoči Božića, obeležava se Tucindan, u narodu poznat i kao Tucje.
Tucindan je dan kada se kolje i priprema božićna pečenica. Nekada se životinja najpre tukla krupicom soli kako bi se ošamutila, a potom klala, po čemu je ovaj dan i dobio ime. Dok se u gradovima meso uglavnom kupuje, na selima se prase ili jagnje za Božić odvaja i hrani posebnom hranom još znatno ranije. U nekim domaćinstvima priprema se i ćurka, guska ili kokoš.
Pečenica, poznata i kao „božićnjar“, peče se sutra, na Badnji dan, a jede na Božić kao prva mrsna hrana posle šestonedeljnog posta.
Tucindan je i dan pripreme za Badnje veče. Sprema se brašno za mešenje, posuda sa žitom, menja se slama u gnezdima za živinu, a pribavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje će se na Badnje veče prosuti po slami u kući, a koje će deca skupljati pijučući, oponašajući piliće.
Prema narodnom verovanju, na Tucindan se ništa ne iznosi niti pozajmljuje iz kuće, kako se blagostanje ne bi „odnosilo“ tokom godine. Takođe, običaj nalaže da se do ovog dana vrate svi dugovi, kako domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
Ovaj dan posvećen je i Svetom Naumu Ohridskom Čudotvorcu, učeniku i nastavljaču dela Svetih Kirila i Metodija, poznatom po isceliteljskim moćima i smatranom jednim od utemeljivača medicine na ovim prostorima.
