U pravoslavnoj tradiciji, vreme do Božića meri se porodičnim praznicima – Detinjcima, Matericama i Ocima.
Prvi u tom nizu su Detinjci, koji se obeležavaju tri nedelje pre Božića, uvek u nedelju posle Svetog Nikole.
Na Detinjce, roditelji rano ujutru simbolično „vezuju“ decu, u nekim krajevima čak i onu u kolevci. Da bi se „odrešila“, deca roditeljima daruju poklone, najčešće slatkiše ili sitnice. Nakon toga, roditelji ih odvezu, a poklone vraćaju deci kako bi se zajedno počastili.
Zbog toga što praznik uvek dolazi neposredno posle Svetog Nikole, u narodu se kaže da „Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone“.
Na Detinjce se vernici podsećaju i reči Isusa Hrista:
„Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im, jer je takvih Carstvo Božije.“
Detinjci, zajedno sa Matericama i Ocima, predstavljaju praznike porodičnog zajedništva, radosti i igre. Sledeće nedelje obeležavaju se Materice, kada su majke darodavci, dok se poslednje nedelje pred Božić slave Oci, kada poklone dele očevi.
Običaj međusobnog vezivanja i odrešenja simbolično ukazuje na radost darivanja, ali i na vrline kao što su praštanje, pokajanje i ljubav, koje se kroz ove praznike prenose na decu.
Svaki od ovih dana obeležava se svečanim, ali posnim ručkom, oko kojeg se okuplja cela porodica, najavljujući dolazak najvećeg hrišćanskog praznika – Božića.
