Prošle godine čuvanje novca u domaćoj valuti povećano je za oko 12 odsto i krajem decembra položeno je 104,2 milijarde dinara, što je novi najviši iznos.
Štednja stanovništva nastavila je da raste i tokom 2021, uprkos produženoj pandemiji praćenoj eskalacijom globalne energetske krize i inflatornih pritisaka, a štednja u domaćoj valuti se i u takvim okolnostima pokazala isplativijom od devizne, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).
U 2021. dinarska štednja povećana je za oko 12 odsto i krajem decembra iznosila je 104,2 milijarde dinara, što je njen novi najviši nivo. U proteklih devet godina dinarska štednja povećana je gotovo šest puta (rast od 86,3 milijarde). Polovina ukupnog rasta (43,1 milijarda) ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti, koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe raste, iako relativno (procentualno) nešto umerenije (59,2 odsto) od dinarske štednje, i to sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine.
Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2021. potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti. Na veću isplativost dinarske štednje prevashodno je uticao uređen makroekonomski okvir – monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, problematični krediti na niskom nivou, umeren nivo javnog duga. Kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima, a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti, jer kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto. Pored toga, na veću isplativost uticale su pravovremeno donete optimalne mere monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.
Rezultati analize isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdili su da bi građanin koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja u decembru 2021. dobio blizu 36.000 dinara (oko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.
Štednja u domaćoj valuti pokazala se isplativijom i prilikom oročavanja na godinu dana u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda u poslednjih devet godina. Dinarski štediša koji je od decembra 2020. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio bi u decembru 2021. oko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost istog iznosa u evrima.
Kada je reč o depozitima oročenim na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 88 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine dinarska štednja je bila unosnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Prema tome, bez obzira na vreme oročavanja štednje, da li je to kratkoročno ili dugoročno, u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, navode iz centralne banke.
Zaoštravanje svetske krize izazvane pandemijom pod uticajem poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cene energenata odrazilo se na pojavu globalnih inflatornih pritisaka. U takvim okolnostima, NBS je očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, koja predstavlja snažan faktor cenovne stabilnosti. Na pojačane inflatorne pritiske navode da su reagovali adekvatnim merama monetarne politike – postepenim povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na repo aukcijama i procenta povučenih viškova dinarske likvidnosti putem ovih aukcija. Devizne rezerve su uvećane i krajem prošle godine dostigle su 16,5 milijardi evra, uz povećanje rezervi zlata na rekordne 37,3 tone. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015) i krajem godine iznosilo je 3,4 odsto.
