Na stručnom skupu „Energetika 2017“, održanom krajem marta na Zlatiboru, predstavljen je stručni rad „Dugoročni program eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS-a“. Autori ovog rada su Vladimir Pavlović iz Centra za površinsku eksploataciju, Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta, Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja u JP EPS, Dejan Milijanović, direktor za proizvodnju uglja u RB „Kolubara“, i Ivan Tašić, direktor za proizvodnju uglja u „TE-KO Kostolac“.
Program se, kako navode autori, odnosi na period do 2025. godine, sa projekcijom razvoja do 2050. godine i reč je o strateškom planu za sigurno i pouzdano snabdevanje termoelektrana ugljem, u skladu sa resursima i proizvodnim potencijalima ležišta. Dokument, koji je usvojen polovinom 2016. godine, jasno definiše uslove i predviđene aktivnosti za ostvarivanje neophodnog nivoa proizvodnje uglja, sa ciljem obezbeđenja sigurnosti i nezavisnosti elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Definisana je koncepcija eksploatacije uglja ujednačenog kvaliteta sa optimalnim mogućnostima godišnje proizvodnje. Postavljeni su prioriteti i dinamika izvođenja aktivnosti u okviru akcionih planova sa programima. Ovaj program bazira se na ukupnim geološkim rezervama od oko 1,6 milijardi tona u kostolačkom i oko tri milijarde tona u kolubarskom basenu.
Potencijal razvoja kopova zapadnog dela Kostolca
Kostolački basen se posmatra kao istočni (trenutno se radi eksploatacija na kopu „Drmno“), centralni (kopovi „Klenovnik“ i „Ćirikovac“, na kojima nema eksploatacije) i zapadni deo (urađena su geološka ispitivanja sa ciljem overe rezervi). Rezerve ovog basena, a posebno zapadnog dela, ukazuju na realne mogućnosti razvoja površinske eksploatacije i u dužem vremenskom periodu uz nastavak detaljnih istraživanja ležišta i izradu odgovarajuće dokumentacije. Na osnovu postojećeg stanja i ukupnog razvoja kostolačkog basena za potrebe realizacije dugoročnog programa razvoja urađen je akcioni plan kojim su obuhvaćeni programi prvog i drugog prioriteta.
Za razvoj aktivnog kopa „Drmno“ potrebna su ukupna ulaganja od oko 350 miliona evra do 2019. godine. Ekonomska analiza efekata ulaganja pokazuje da je eksploatacija uglja na ovom ugljenokopu veoma povoljna. Analizom je utvrđeno da je za realizaciju razvoja dva potencijalna površinska kopa u zapadnom delu basena neophodno oko 611 miliona evra. Tehničko-ekonomski parametri eksploatacije uglja u ležištu „Kostolac Zapad“ ukazuju na rentabilnost uloženih novčanih sredstava i visok stepen efikasnosti ulaganja. Ipak, uz povoljne ekonomske parametre eksploatacije, sa uvažavanjem energetskih potreba koje prethode donošenju investicionih odluka, neophodno je analizirati detaljno tehničko-tehnološko sagledavanje uslova i parametara eksploatacije.
Razvoj eksploatacije baziran je na proizvodnji uglja na kopu „Drmno“, sa postepenim podizanjem godišnjeg kapaciteta do 12 miliona tona uglja 2020. godine, kada je planiran početak rada novog bloka B3 od 350 megavata. Kada je reč o održavanju optimalne godišnje proizvodnje uglja u kostolačkom basenu i pouzdanosti snabdevanja srpskih korisnika električnom energijom iz sopstvenih resursa, neophodna je izgradnja nove savremene termoelektrane zasnovane na količinama godišnje proizvodnje uglja na kopu „Drmno“ i kasnije na kopovima zapadnog dela ležišta.
S obzirom na to da se u termokapacitetima EPS-a na bazi kolubarskog uglja proizvede polovina ukupne električne energije u Srbiji, RB „Kolubara“ je ključni oslonac i preduslov ostvarivanja planiranih bilansa proizvodnje električne energije. Utvrđene rezerve uglja od 2,1 milijarde tona bilansnih, oko 500 miliona tona vanbilansnih i oko 382 miliona tona potencijalnih rezervi u kolubarskom basenu bile su polazna osnova za stratešku analizu dugoročnog održivog upravljanja eksploatacijom uglja. Cilj je ostvarenje planirane dinamike proizvodnje i maksimalno iskorišćenje neobnovljivih resursa, uz poštovanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih aspekata.
Održivi pristup
Prema mišljenju autora rada, pristup razvoju eksploatacije koji podrazumeva izgradnju energetski visokoefikasnih postrojenja i energetskog postrojenja za sagorevanje niskokaloričnih ugljeva, komunalnog otpada i biljne mase, znatno doprinosi poboljšanju zaštite životne sredine u kolubarskom kraju. To rudarstvo čini održivim i opravdanim sa ekološkog aspekta.
