Visok nivo profesionalnosti obezbeđuje redovno snabdevanje električnom energijom svih rudarskih mašina i drugih objekata infrastrukture, ali i sigurnost radnika na radu. Ceo kop je išpartan visokonaponskim kablovima odnosno dalekovodima u gumenom crevu kroz koje prolazi 6.000 volti.
Aleksandar Zlatković, upravnik Sektora elektro održavanja, počinje predstavljanje ovog sektora kao u vojsci. Kaže da ih je trenutno 267, predviđeno je da ih ima 354, kao i da je teško popuniti ta radna mesta. Struja mu je odavno u krvotoku. Počeo je pre 22 godine na Kopu „Ćirikovac“ i kao inženjer promenio mnoga radna mesta.
– Ništa u ovoj profesiji nije lako. Svi poslovi, uzimajući u obzir sve struke u rudarstvu su veoma teški. Imao sam sreće da radim posao koji volim tako da mi i najteži zadaci ne padaju tako teško, iako su sami po sebi teški – kaže Zlatković.
– Na kopu je uspešan onaj radnik koji ne traži razloge da posao ne uradi – za svaki posao u rudarstvu može se naći dvadesetak uslova koji nisu ispunjeni.
Zlatković objašnjava da sve što vidimo na kopu – i zgrade i mašine i pumpe za odvodnjavanje – sve je pod naponom. Kablovi sa strujom su svuda, dugački su više od 800 kilometara, a od toga više od 200 kilometara je visokonaponskih kablova kojima se napajaju mašine i oprema pod naponom od 6.000 volti.
Radnici su raspoređeni u celinama: operativa – smensko osoblje – smenski inženjer, smenski poslovođa, osoblje BTO i BTD sistema, radionica za elektroenergetske objekte (trafostanice, razvodna mreža), radionica za bagere, radionica za tračne transportere, radionica za merenje i regulaciju, zaštitu, dijagnostiku, radionica za elektroniku, telekomunikacije, automatiku i informatiku – ETAI, radionica za montažu/demontažu elektro opreme – bravari i radionica za kranove i održavanje instalacija rudničkog kruga.
Posao električara, pored fizičkog napora jer su ogromne i mašine i prostor, zahteva visok stepen koncentracije svih nas – kaže Mihajlović, glavni inženjer za operativno elektro održavanje i napominje da u ovom poslu ne sme biti greške.
– Ovde ne sme da bude greške, nema promašaja, sve se proba uz poštovanje protokola i pravila službe. Ovo je posao koji traži stalna usavršavanja, stalno učenje jer u ovoj oblasti najbrže napreduje tehnologija. Trudim se da sa svojim timom budem korektan i da im održim volju i elan da posao završimo valjano, a mašine ostanu sačuvane. Električar samo jednom greši i to mi je na pameti stalno kod svakog čak i najmanjeg posla jer sa strujom nema „lako ćemo“ – kaže Marko Mihajlović.
Nijedan remont nije prošao bez električara koji u vreme zastoja rade svoje remontne aktivnosti elektro opreme i instalacija.
