Akademski grafičar, mr Rodoljub Karanović, koji je u sklopu svog profesionalnog angažmana boravio na Svetoj Gori, upoznaće zainteresovane za likovnim osobenostima i stilskim karakteristikama svetogorskih gravira, govoriće o svom iskustvu rada u manastiru Hilandar i osvetliti kulturno-istorijski kontekst važan za razumevanje uloge grafike u odbrani identiteta pravoslavnog življa.
Svetogorske bakroreze izrađivali su majstori u Beču, Moskvi, Kijevu, Sremskim Karlovcima, Veneciji, Konstantinopolju, Atini, kao i monasi Svete Gore. Važno mesto u istoriji svetogorske grafike pripada Hilandaru koji je u 19. veku bio jedini atoski manastir sa štamparijom za bakrorez.
Grafičko nasleđe kome je program posvećen svedoči o kultovima negovanim na Svetoj Gori, kao što su kult Bogorodice ili svetitelja, kompozicije neretko obuhvataju i prikaze samih manastira, a preko njih se posmatraču približava duh pravoslavnog uporišta i njegova istorija.
Moderator tribine je Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu. Ulaz na program je slobodan.
Rodoljub Karanović je magistar grafike i magistar konzervacije dela likovne umetnosti na papiru. Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama ULUS-a i Beogradskog grafičkog kruga od 1972. godine. Izlagao je na Bitoljskom trijenalu, likovnom susretu Subotica, Oktobarskom salonu Beograda, Majskoj izložbi grafike Grafičkog kolektiva Beograd, Bijenalu u Ibici, izložbama grafike malog formata u Beogradu, Nišu, Smederevu. Samostalno je izlagao u Doboju, Beogradu, Skoplju, Smederevu, Vranju, Leskovcu, Prokuplju, Pirotu, Požarevcu, Kovinu. Bio je šef Kabineta Grafike Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
U okviru programa 21. Smederevskih svetosavskih svečanosti 2010. godine u Galeriji Centra za kulturu Smederevo publika je imala priliku da poseti izložbu grafike iz zbirki svetogorskih manastira Hilandar, Simono-petra, Vatoped i kelije Sveti Ilija. Izložbu je postavio Rodoljub Karanović, a činili su je otisci koje je Karanović izradio ručno, na stari, izvorni način, uz majstora Branislava Ješića i tehnologa-zaštitara Ivana Tričkovića.