Kada se dogodi neka oluja ili zemljotres preko društvenih mreža se šire razne informacije i dezinformacije. Tamo gde postoji broj 112, a postoji u mnogim zemljama Evrope, jasno je da je ono što stiže kao upozorenje zvanično i da treba biti oprezan.
Kada je vanredno i hitno, važno je što pre reagovati. Umesto tri telefonska broja hitnih službi građani u mnogim zemljama zovu samo jedan, univerzalni – 112. Sa tog broja stižu i upozorenja nadležnih o elementarnim nepogodama.
“Kada dobiju tu poruku upozorenja oni imaju vremena da u što kraćem roku preduzmu preventivne mere. Ukoliko takvo upozorenje izostane, recimo ljudi su bili na poslu i nisu gledali TV i nisu dobili uputstvo, velika je verovatnoća da će posledice biti mnogo ozbiljnije. Postoji direktna korelacija između brzine upozoravanja i posledica koje nastaju na području zahvaćenom katastrofom, odnosno vanrednom situacijom”, kaže profesor Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
Zakon nalaže da Republički hidrometeorološki zavod upozorenja sme da šalje samo nadležnim institucijama. Građani se informišu isključivo upozorenjima na sajtu.
“Tako se u određenom danu izda upozorenje da su određene regije pod velikim rizikom od pojave elementarnih ili vremenskih nepogoda, dok se onda konkretne lokacije preciziraju sat do dva unapred u hitnim upozorenjima”, navode iz RHMZ-a.
Neproverene informacije na društvenim mrežama ili apokaliptični naslovi na nekim portalima mogu zbuniti građane. Zato su važne informacije koje stižu od nadležnih.
“Tako za svaku meteorološku pojavu postoje tačno utvrđeni kriterijumi. Primera radi, za očekivani udar vetra upozorenja se šalju ukoliko prelazi 24 metara u sekundi, ako prelazi 28 metara u sekundi upozorenja se podižu na najveći mogući stepen i zaista smo videli u prethodnom periodu da je to vetar sa brzinama od preko 100 kilometara na sat koji pričinjava značajnu materijalnu štetu”, objašnjava Slobodan Sovilj iz RHMZ-a.
Objedinjenje omogućava da se sve informacije slivaju u jedan centar.
“Skraćuje se vreme reagovanja nadležnih službi, a i samo vreme reagovanja građana u takvim situacijama, omogućava se efikasnija koordinacija interventno spasilačkih službi u takvim situacijama i omogućava se brža razmena svih relevantnih informacija važnih za život i zdravlje građana”, kaže profesor Cvetković.
Kod nas je pre više od 10 godina najavljeno uvođenje broja 112. Doneta je prvo jedna nacionalna strategija, pa i druga. Neophodno je obezbediti sredstva i napraviti informacioni sistem, ali na pitanje dokle se u tom poslu stiglo od nadležnih nismo dobili odgovor.
