Specijalista farmacije Jelena Manojlović s Farmaceutskog fakulteta, istražujući u Požarevcu i okolini, saznala je mnogo o lečenju u rimskim logorima, takozvanim lekaroapotekarima, koji su i operisali instrumentima nalik na današnje…
Završila je knjigu „Farmacija Braničevskog okruga od antike do savremenog doba”, započetu s kolegom, Požarevljaninom Stevanom Šukljevićem o apotekama u Požarevcu i okolini. Nažalost, on je preminuo tokom rada pa je iz pijeteta prema njemu nastojala da posao dovrši sama, najbolje što zna, i prošle godine se pojavila bogato ilustrovana publikacija. A u njoj – istraživanja oslonjena na otkrića arheologa koji su pretraživali iskopine Viminacijuma i pokazali da savremeni hirurzi u rukama drže mnoge instrumente nalik na antičke, a da su u vreme Rimljana o zdravlju i lečenju brinuli takozvani lekaroapotekari. Dakle, oni su i lečili i pravili lekove, piše Politika.
– Viminacijum je značajan zbog postojanja materijalnih dokaza o vrlo razvijenoj zdravstvenoj službi tadašnjih lekaroapotekara u vreme Rimljana. Govorimo o periodu od prvog do trećeg veka, a s obzirom na to da je reč o vojnom logoru i da je u njemu sve bilo ustrojeno na vojnički način, lekaroapotekari su imali pribor za manje hirurške intervencije i sav pribor i materijal za pravljenje lekova. U više grobnica pronađeni su ostaci tih posudica i instrumenata, u jednoj od njih otkrivene su pastile na kojima je utisnut naziv koji upućuje da im je aktivni sastojak bio šafran, odnosno ekstrakt ove biljke. Pretpostavlja se da je reč o očnom lekaru koji je lečio vojnike, pošto su se i u ta davna vremena obavljale operacije katarakte – podseća Manojlovićeva.
– Ponosni smo na jedan tarionik i pistil iz tog perioda, jer taj pribor i dalje ima istu namenu i u apoteci i u domaćinstvu, s tim što se u kući nazivaju tučak i avan. I dalje imaju isti oblik, samo se veličine tarionika i pistila razlikuju. Dobro je što uvek imamo neki materijalni dokaz za sve što se vezuje za pomenuti prvi vek i kasnije vreme. Tada su se obavljale trepanacije, odnosno hirurško otvaranje i zatvaranje lobanje i ima dokaza da su ti pacijenti preživljavali – ističe naša sagovornica.
Naravno, odmah pitamo kakva je tehnologija tada postojala, kako su uspevali da tako nešto postignu.
– Oni su imali niz instrumenata koji podsećaju na današnje. U operacionim salama sada su zastupljeni savremeni primerci, ali neka paralela može da se povuče. Paleta instrumenata bila je široka i u ona vremena – odgovara farmaceut.
I srednji vek se može upoznavati – u apotekama, posebno mesto u razvoju farmacije i medicine zauzima Sveti Sava, osnivač prvih bolnica, pisac medicinskih spisa i borac protiv nadrilekarstva. Hilandar je postao izvor bogate građe za mnoge istorijske priče. Reč je o Hilandarskom medicinskom kodeksu nastalom krajem 15. i početkom 16. veka, sada čuvanom u tamošnjoj biblioteci, podseća naša sagovornica, sa opisom 145 lekova. Dato je njihovo ime, potom sastav, u mnogima i po 60 sastojaka i potom način upotrebe.
Listajući knjigu stižemo do današnjih dana. Jelena Manojlović je Beograđanka, kaže da nikada nije imala veze sa Požarevcem, ali je ljude i lokalne apoteke upoznala tokom specijalizacije.
– Apoteka Požarevac je državna ustanova, sa 30 lokala u celom Braničevskom okrugu i specifočna je i po tome što su se na njenom čelu od postanka 1962. godine promenila svega tri direktora. Prvi je ostao u kancelariji do penzije, potom je kraće vreme rukovodila jedna direktorka i sada je, duže od decenije, vodi treći rukovodilac.
– Tokom četvorogodišnjeg mandata malo može da se uradi, kažu, pa su oni, imajući poverenja u svoje čelne ljude, ostavljali svakoga da im duže vode kuću. Od onog prvog mnogi su učili kako se radi, po nadimku za Požarevljane – Moša, a zvao se Momčilo Trifunović – otkriva profesorka Manojlović šta je sve saznala pišući knjigu. – Ništa novo nije rađeno bez detaljne analize, pa sam slušala direktora kako je pričao da je lično stajao na ulici, brojao i zapisivao koliko ljudi prođe jednom stranom ulice, a koliko drugom. Utvrdio je da 70 odsto prolaznika ide jednom stranom ulice, a svega 30 procenata drugom, pa su na kraju apoteku otvorili na onoj prometnijoj.
Ipak, vraćamo se knjizi, izložbi…
– Istorija farmacije je značajna disciplina, a to sam shvatila i kada sam došla na Farmaceutski fakultet i videla muzej sa najvećom farmakoistorijskom zbirkom na prostoru zapadnog Balkana. Zbirke koje imamo ne mogu da se nađu ni u jednoj bivšoj jugoslovenskoj republici, ni dalje, sve do Rumunije. Rumuni imaju neke zbirke, ali naša je prebogata, počev od bibliotečke zbirke, preko arhivske građe, do predmeta ili artefakata koji govore o razvoju farmacije na području Srbije. Inicijalnu zbirku fakultet je otkupio od Andrije Mirkovića, apotekara i kasnije profesora, a koliko je ona značajna govori i podatak da je 1948. stavljena pod zaštitu države – podseća Jelena Manojlović.
Za studente i profesore ovo je mesto gde će sigurno napisati i istražiti još mnogo šta.
