Ugovorom je predviđena prodaja 30.000 tona ektrofilterskog pepela, čime se postižu znatna ekološka i ekonomska poboljšanja.
Kostolački ogranak „Elektroprivrede Srbije“ već nekoliko godina prodaje elektrofilterski pepeo, ispunjavajući time ekološki princip da se produkti sagorevanja lignita iskoriste u privredi, umesto da se samo odlažu na deponije, ističe za naš list Goran Stefanović, vodeći inženjer za otpremu pepela i šljake u termoelektrani „Kostolac B“.
− U toku je realizacija ugovora između Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i firme „CRH Srbija“ iz Popovca kod Paraćina. Predmet ugovora je prodaja 30.000 tona produkta sagorevanja – elektrofilterskog pepela, a ugovor se odnosi na period od godinu dana od potpisivanja. Prodajom pepela postižu se suštinski pomaci na polju zaštite životne sredine − rekao je Stefanović. − U termoelektranama u Srbiji godišnje se potroši od 35 do 40 miliona tona uglja, pri čemu nastane oko šest miliona tona elektrofilterskog pepela. Pepeo se godinama odlagao na deponijama u neposrednoj blizini termoelektrana, ali i rečnih tokova i naseljenih mesta, na površini od oko 1.600 hektara.
Pepeo se lako prenosi vazdušnim strujanjem i na taj način utiče na vazduh, tlo, biljni svet i površinske vode. Upotrebom u građevinarstvu i gradnji puteva znatno se smanjuje količina pepela na deponijama, što pozitivno utiče na životnu sredinu.
Da bi započela prodaja pepela u ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, bilo je neophodno da se uvedu savremene opreme i tehnologije. Svi ovi koraci završeni su u prethodnom periodu, a jedno od postignutih poboljšanja jeste i povećanje energetske efikasnosti u ovom segmentu rada termoelektrane „Kostolac B“.
− Poznato je da je s novim sistemom došlo i do promene gustine hidrosmeše koja se transportuje, odnosno njenog karaktera. Dosadašnja mešavina bila je heterogena, sa manje od 40 odsto čvrstog sadržaja. Sadašnja mešavina je homogenog karaktera i ima više od 40 odsto čvrstog sadržaja. Zbog toga je i sam sistem energetski efikasniji, jer je potrebno manje energije za transport iste količine pepela i šljake. Vidljiva ušteda električne energije ostvaruje se i frekventnim regulisanjem broja obrtaja asinhronih motora i tada je brzina obrtanja onolika koliko to proces zahteva – objasnio je Stefanović.
Potpisivanjem ugovora o prodaji pepela zbog korišćenja u cementnoj industriji biće ostvareni i pozitivni ekonomski efekti, delom zbog same prodaje pepela, a delom zbog smanjenja taksa za odloženu količinu pepela. Takođe, biće povećani i ekološki benefiti, jer neće biti odlaganja pepela na deponiju niti njegovog uticaja na životnu sredinu. Prodajom pepela povećaće se i energetska efikasnost samog sistema za transport pepela i šljake, jer će se manja količina pepela transportovati na deponiju pepela Ćirikovac. Tako se štedi električna energija.
− Proglašenje pepela za građevinski materijal od velikog je značaja za kostolački ogranak, ali i za EPS, ako se zna kolika je taksa za odloženi pepeo. Potpisivanjem ugovora i prodajom pepela ostvareni su izuzetni ekonomski rezultati, smanjen je uticaj na životnu sredinu uz povećanje energetske efikasnosti. Svako ulaganje u zaštitu životne sredine u budućnosti se isplati. Te činjenice govore i o ekonomskoj efikasnosti ovog sistema. Svakako treba pomenuti i komercijalnu upotrebu pepela u cementnoj i građevinskoj industriji, kao i u putnoj privredi. To se istovremeno smatra i mogućnošću uštede u eksploataciji neobnovljivih resursa − rekao je Stefanović.
Primena
Pepeo u izgradnji i rekonstrukciji puteva primenjuje se u vezanom i slobodnom stanju. U vezanom stanju koristi se u hidrauličnim mešavinama za stabilizaciju puteva i u betonu za izgradnju puteva. U slobodnom stanju leteći pepeo se primenjuje u osnovnim slojevima puteva kao ispuna, u izgradnji brana ili poboljšanju kvaliteta zemljišta. Značajna je upotreba letećeg pepela u proizvodnji suvih, praškastih hidrauličnih veziva za zidanje i malterisanje, za stabilizaciju putne podloge i proizvodnju valjanog betona.
