Benefiti instalisanja najsavremenije opreme za nadzor i praćenje proizvodnje su vidljivi i merljivi kako u vremenskom iskorišćenju rada mašina, tako i u kapacitetu proizvodnje.
Pored proizvodnih centara, već nekoliko godina radi i dispečerski centar na drobilani „Drmno“, kao i na odvodnjavanju ovog kopa.
Zbog automatizacije proizvodnje na kopu „Drmno“ došlo je do izmene sistema praćenja i upravljanja procesom proizvodnje na svakoj mašini. Za sada su u funkciji dva takva sistema. Od sedam rudarskih sistema najduže su u primeni dispečerski centri za peti i šesti BTO sistem. Od 2025. godine počeće s radom i centar za BTD sistem, za proizvodnju uglja.
Kod Vesne Đurić, glavnog dispečera se slivaju sve dnevne evidencije zastoja, načina otklanjanja i vreme ponovnog pokretanja proizvodnog procesa na mašinama.
– Ove informacije upućujemo nadzorno-tehničkom osoblju i rukovodiocima kopa na dalje korišćenje i donošenje važnih odluka. Ne donosimo odluke, već konstantno informišemo nadležne rukovodioce i koordinišemo rad različitih službi na terenu – rekla je Đurićeva.
Trenutno radi 26 dispečera u tri smene, 365 dana u godini.
Dejan Milenković, dispečer, nadzire rad petog BTO sistema i obučava Aleksandra Ilića za novog dispečera. Obojica su došli iz proizvodnje i poznaju odlično sve radnje i protokole proizvodnje.
– Deo smo procesa proizvodnje jer se neke funkcije rade daljinski iz ove sobe: od zaustavljanja mašina, puštanja u rad, provere rada pojedinih tehnoloških delova opreme – kaže Milenković.
Milenković je dodao da je sve pokriveno nadzornim kamerama, dojavnim signalima u slučaju kvara. U centru svega su ipak čovek i briga o njemu u procesu rada, pa onda o mašinama i ostalim nadležnostima. Posao dispečera je naporan u smislu psihičke napetosti i potrebe da se pravovremeno reaguje i obaveste rukovodioci na sistemima i na kopu o svim promenama.
Dežurni dispečeri rade po važećem sistemu koordinacije na sistemima koji nisu automatizovani, oni su vewliki deo vremena zauzeti stalnom radio-vezom sa ekipama za održavanje na terenu. Beleže vreme zastoja i kom sektoru pripadaju zastoji. Izveštaji idu rukovodiocima, koji prave analize i donose mere. Ta komunikacija je izuzetno naporna i potrebna je usredsređenost na brzu tranziciju informacija do odgovornih koji to realizuju na terenu.
Dispečerska služba neophodna je radi evidentiranja zastoja i koordinacije, što olakšava proces izrade analiza i odluka inženjerima na rukovodećim pozicijama.
Ostala dva dispečerska centra specifična su i vezana isključivo za funkcije odvodnjavanja kopa i Drobilane. U tim centrima radi petnaestak radnika čije su funkcije, kao i na kopu, realizacija odluka nadzorno-tehničkog osoblja i reagovanje u slučaju vanrednih situacija.
