Biblioteka „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, organizovala je još jedno književno veče u serijalu književnih skupova, odnosno sećanja na znamenite ličnosti rođenih na stiškom tlu opštine Malo Crniće, ovog puta pod nazivom „Tica araratska u snu i na javi“, u čast književnika Dragoslava Živadinovića iz sela Kališta (1926 – 2012).
Dragoslav Živadinović je autor knjiga: Dno noći i Tica araratska (poezija), Unuk Mihajlo, Sudbine, Spalište, Povratak Jakova (romani) i San i priča (pripovetke). Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada. Najznačajnije su Zlatna struna na Smederevskoj jeseni za pesmu Tica araratska, i Dragojlo Dudić za romane Unuk Mihajlo i Sudbine. Među brojnim priznanjima je i Povelja zahvalnosti Udruženja književnika Srbije.
O životu i književnom radu Dragoslava Živadinovića, govorio je hroničar Milić Antonijević iz Crljenca, književnici: Milisav Milenković I Dragan Jacanović.
„…Dragoslav Živadinović je „Ticom araratskom“ ostavio svoj književni testament, čija se simbolika dobro oseća u svim njegovim kasnijim delima. Njegova glavna tema je potop, , ali moralni, duhovni, i materijalni potop, i zna ono koji se događa našem narodu. On duboko veruje u reč i zna ono praiskonsko da u početku „bi reč i da reč beše od Boga“,da je od nje postalo sve što postojaše i postoji. On je celog života čekao ticu Araratsku, koja će nagovestiti bolje dane. Dragoslav je stvaralac, koji je čvrsto vezan za zemlju, Stig, za svoje selo i seljake, koji zna sve njihove muke, patnje i boli, ljubavi i tuge. Sve to je maestralno pretočio u izuzetno književno delo….“, rekao je Dragan Jacanović.
Uspomene na Dragoslava Živadinovića evocirali su i Novica Stojimirović, violinista i nekadašnji direktor Centra za kulturu opštine Malo Crniće, Zlatija Radovanović, književnica i Dragiša Živadinović, književnik i sin pok. pisca Dragoslava Živadinovića. Ana Dudaš je pesmom „Stiški pesnici u carstvu nebeskom“, posvećenoj Dragosalvu Živadinovću i Srboljubu Mitići, u velikoj meri doprinela kvalitetu čitavog događanja.
Uz stihove i odlomke iz romana koje su govorili Dragoslav Živadinović, Željko Svetomirović, Radica Pavlović i Zorka Stojanović, publika je uživala i u div)nim pesmama koje je pok. književnik najviše voleo u interpretaciji Slobodanke Milić i Novice Stojimirovića (Čaj goro čarna i Bele ruže).
Istog dana su poštovaoci lika i dela Dragoslava Živadinovića, posetili večnu kuću Drgoslava Živadinovića, na seoskom groblju u Kalištu.
