Prema odluci Narodne banke, od početka oktobra, počeo je obračun niže rate za klijente koji su podigli stambene kredite do 30. jula 2022. godine.
Klijentima je već dostavljen novi, umanjeni plan otplate, koji će važiti narednih 15 meseci. Privremeni zastoj daljeg rasta kamatne stope, odnosno njeno umanjenje, odnosi se na prvi stambeni kredit u iznosu do 200.000 evra. Kamata ne može biti veća od 4,08 odsto, a fiksni deo rate od 1,1 odsto.
Vrtoglavi rast varijabilnog dela kamatnih stopa zbog euribora dužnike za stambene kredite u evrima doveo je do očaja. Zato su Ivana Lazara obradovale mere Narodne banke i novi plan otplate koji je dobio od banke sa znatno nižom ratom od septembarske.
“Pre dve godine kada sam uzeo stambeni kredit, iznosila je rata podnošljivih da kažem 27.000 dinara, i onda se desilo ovo poskupljenje podizanje ovog euribora gde smo došli na nekih 43.000. Pre možda nedelju dana dobili smo informaciju da će kredit da bude manji narednih 15 meseci za nekih sto evra. Za razliku od prvog kredita kada sam ga podigao sada je ta razlika možda 4.000, što je podnošljivo. Nadamo se da će ta razlika da ostane, možda i da pada, samo da ne ide gore”, navodi Ivan Lazar.
Ekonomisti kažu da je mera pravovremena za sve dužnike sa stambenim pozajmicama. Time bi trebalo da se preduprede problemi u otplati i da se što pre vrate tržišne kamate umesto administrativnih mera.
“Banke su spremne, i to nije proizvoljna odluka. Dakle, one moraju da se povinuju odluci regulatora. Procene su da će ukupan efekat biti negde oko 130 miliona evra. Ako uzmete u obzir da je ovakvom odlukom obuhvaćeno negde oko 100.000 korisnika kredita, to je u proseku za 15 meseci, negde oko 1.300 evra uštede po jednom komitentu. Kada podelite na mesečnom nivou to je negde između 80 i 90 evra manje za jednog komitenta”, kaže Nikola Stakić, profesor Univerziteta “Singidunum”.
I korisnicima koji su kredite podigli posle 30. jula 2022. godine, kamata ne može biti veća od inicijalno ugovorene. Sve te mere bi trebalo da smanje rate i do 25 odsto, takođe i neizvesnost u otplati, ali i da pospeše kreditnu aktivnost.
“Najveće smanjenje rate stambenog kredita će ostvariti oni korisnici stambenog kredita kojima je u prethodnom periodu došlo do najvećeg rasta rate, pre svega zbog rasta vrednosti euribora. To su najčešće korisnici koji su stambeni kredit uzeli krajem 2021. i početkom 2022. godine, kada je vrednost euribora bila na najnižem nivou, odnosno najveće smanjenje rate će imati oni dužnici koji su na početku otplate. Koliko će konkretno biti smanjenje rate za svakog pojedinačnog dužnika, zavisi od nekoliko faktora. To su pre svega – trenutak kada je stambeni kredit uzet, po kojoj kamatnoj stopi, preostala ročnost kredita i ugovorena ročnost kredita”, kaže Uglješa Džambić, direktor Odeljenja za posrednu kontrolu u NBS.
U bankarstvu, kao i u ekonomiji, najvažniji su trendovi. Ohrabruje da su počele da se smanjuju kamate za gotovinske i refinansirajuće kredite i one su u pojedinim bankama snižene približno do nivoa inflacije. Rastu i kamate na štednju i za dinare i za evre, pa se očekuje da kroz 15 meseci u trenutku prestanka važenja mera kamate ostanu na sadašnjem nižem nivou.
