Izgradnja novog termobloka „Kostolac B3“ planira se prema najstrožim evropskim standardima i važećim tehničkim propisima, uz uvažavanje rezultata modeliranja zagađenja u okolini. To je jedna od klјučnih poruka koje je srpska delegacija istakla u javnoj raspravi o izgradnji ovog kapaciteta, koja je održana krajem avgusta u rumunskom gradu Oravica, nedaleko od granice sa Srbijom.
Cilј rasprave bio je upoznavanje rumunske javnosti o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje bloka B3. Rečeno je i da će ovaj blok u budućnosti doprineti smanjenju zagađenja, jer će, kada bude u funkciji, praktično zameniti neke manje efikasne kapacitete.
– Kada bi, primera radi, novi blok radio u meteorološki najnepovolјnijim uslovima, a pri maksimalnom radnom opterećenju svih blokova na lokaciji Kostolac A i B, vrednost koncentracija zagađujućih komponenata opet bi bila dva puta manja od graničnih vrednosti za kvalitet vazduha – istakao je u jednom od odgovora na postavlјena pitanja Aleksandar M. Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan od 33 člana srpske delegacije.
Delegaciju su činili Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, predstavnici ministarstava energetike i zaštite životne sredine, „Elektroprivrede Srbije“, partnerskih kompanija i saradnici koji su učestvovali u izradi studije.
– Srbija je u potpunosti posvećena procesu pristupanja Evropskoj uniji, što znači da mi već implementiramo sve propise i standarde, posebno u oblasti zaštite životne sredine. Zato smo i došli u sastavu koji će omogućiti da svim zainteresovanim stranama damo precizan odgovor na bilo koje pitanje u vezi sa projektom. Hoćemo da nastavimo dugogodišnju i uspešnu saradnju sa rumunskom stranom – poručio je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije.
Predstavnici izvršne vlasti Rumunije bili su u ulozi moderatora javne rasprave, koja je protekla u konstruktivnom tonu, kao i popodnevni bilateralni sastanak dveju delegacija, u skladu sa konvencijom ESPOO o prekograničnom uticaju na životnu sredinu. U narednom periodu sledi izrada zapisnika rumunske strane i odgovori srpske delegacije na pitanja koja su postavlјena pisanim putem.
Tokom javne rasprave, predstavnici rumunskih agencija, NVO i stručnih udruženja pomenuli su da su već tokom uvodnih prezentacija dobili odgovore na većinu svojih pitanja koja su nameravali da postave.
Bez brige i za „Drmno“
Bilo je reči i o proširenju kapaciteta PK „Drmno“. Tokom razgovora, objašnjeno je da povećanje kapaciteta godišnje proizvodnje uglјa na 12 miliona tona nema uticaja na prekogranični transport zagađenja i da ostaje u domenu lokalnih uticaja. Uostalom, ti aspekti su obuhvaćeni studijom za blok B3. Osim toga, područje eksploatacije uglјa ostaje isto, odnosno ne menjaju se granice kopa u odnosu na već predviđene rudarskim projektima.
