Medicinski deo Kriznog štaba danas će imati presek, odnosno prve procene da li je i koliko postignut napredak u suzbijanju virusa. Sednica celokupnog štaba očekuje se sutra, a do tada sa doktorima razgovara premijerka Ana Brnabić.
Prema ranijim najavama lekari će u svom sastavu zasedati danas, i analizirati sa medicinskog aspekta koliko su uvedene mere za nepunu nedelju dana doprinele u sprečavanju virusa. Taj zaključak i predlog da li i dalje nastaviti sa istim merama obrazložiće sutra na sednici i ostalim članovima Kriznog štaba, gde će se preseći sa kojim merama nastaviti od ponedeljka.
Prema trenutnim izgledima, Medicinski deo Kriznog štaba spreman je da bez pritiska o popuštanju mera razgovara tek za sedam dana jer insistiraju da “zaključavanje” traje ukupno dve nedelje. Prema izjavi epidemiologa Branislava Tiodorovića, jasno je da će se za to i založiti.
– Moraćemo sigurno da produžimo mere i u onoj sledećoj nedelji – rekao je Tiodorović za TV Prva.
Mere za razmatranje
Prema saznanjima politički, odnosno ekonomski deo štaba zahtevaće da se razmotri zasebno svaka delatnost, donesu pojedinačne mere, a ne jedinstvene koje se odnose na sve podjednako. Najglasniji u ovom zahtevu su predstavnici grada Beograda.
Ovaj deo štaba smatra da vrata treba da otvore frizeri, kozmetičari, zanatlije poput obućara, bravara, ali i objekti poput stovarišta na otvorenom. Oni smatraju da nema posebnog razloga da se ne dozvoli i šalterska prodaja hrane i kafe.
Kako sada stvari stoje niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koja će varijanta na kraju biti usvojena. U opticaju su dva osnovna modela: sve zanatlije rade, ali skraćeno ili posebne mere za svaku delatnost.
Ono što je još neizvesno da li će se na ovoj sednici razmatrati predhodno najavljeni predlog Dr Kona i dr Tiodorovića o društveno korisnom radu. Ova dva člana medicinskog dela Kriznog štaba nakon poslednje sednice kriznog štaba izjavili su da ozbiljno razmišljaju o ovom predlogu kao adekvatnom rešenju za kažnjavanje onih koji postupaju u suprotnosti sa trenutnim epidemiološkim situacijama.
Opcija skraćenog radnog vremena
Kada je reč o skraćenom radnom vremenu Medicinski deo Kriznog štaba teško bi pristao da lokali budu otvoreno do popodnevnih sati. Ukoliko odluka ‘padne’ na ovu varijantu, radno vreme bi, primera radi, bilo do 14 časova.
Opcija tačnog određivanja broja kupaca u objektu
Drugi model po kome se određuje pojedinačno za svaku delatnost značio bi precizno propisivanje šta je dozvoljeno. To bi u slučaju frizerskih salona značilo propisivanje koliko mušterija može da bude istovremeno u objektu i koji posebni zahtevi moraju da budu ispoštovani (na primer: papirni ubrusu umesto peškira).
Mere za kafiće i restorane najteža odluka
Ukoliko medicinski deo Kriznog štaba pristane da koriguje svoje zahteve o merama, kao najveći problem i dalje ostaju kafići i restorani. Lekari po ovom pitanju imaju tvrd stav – u tim lokalima virus se najlakše prenosi.
S druge strane, preostali deo Krizog štaba koji čine funckioneri i ekonomisti sve manje na to pristaje. Jedan od njih koji je javno najavio da će tražiti ukidanje mera je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
– Znam da lekari žele sve najbolje i da svoje strane daju maksimum kako bismo se izborili sa ovom krizom i žao mi je što smo ovaj put morali da popustimo pred ultimatumom jer ne mogu da ne kažem da ove mere nanose veliku ekonomsku štetu privredi Beograda – kaže Vesić.
Koje mere su trenutno na snazi
Podsetimo da su prošli vikend lekari iz Kriznog štaba i premijerka Ana Brnabić razgovarali o hitnom pooštravanju mera a odluku javnosti saopštili tek u utorak. Mere koje su doneli stupile su na snagu narednog dana, i važe sve do ponedeljka.
Šta je zatvoreno
Ovom usvojenom odlukom zatvoreni su svi ugostiteljski objekti, (kafići, restorani, barovi), tržni centri, butici, bioskopi, muzeji, galerije, kozmetički i frizerski saloni, saloni lepote, kladionice, kockarnice, dečije igraonice, teretane, vežbaonice, fitnes centri, bazeni, baloni za sport.
Šta je ostalo otvoreno
Ova zatvaranja nisu se odnosila na prodavnice prehrambene robe i super markete, trafike, pijace, prodavnice stočne hrane, pet šopove, benzinske pumpe.
Rad je takođe bio dozvoljen šalterima državne uprave, poštama, bankama, osiguravajuća društvima i menjačnicama, preduzećima i fabrikama, kao i ostalim objektima u kojima se ne zahtevaju dugotrajno zadržavanje potrošača.
Promene u radnom vremenu nisu imale ni apoteke, ordinacije, laboratorije, stomatološke i veterinarske ordinacije, veterinarske apoteke.
