Onaj ko je namerio da u menjačnici kupi američke dolare, a sa sobom nije poneo ličnu kartu ili pasoš, vratiće se neobavljenog posla.
Pri tom on može da kupi neku drugu valutu, na primer evre, a da mu iza šalterskog stakla menjač ne traži lične isprave. U čemu je to razlika između dolara i drugih valuta i zašto samo oni podležu rigoroznijoj kontroli?
U menjačnicama, kao i u Narodnoj banci navode da su takvi propisi, a razlog je zaštita klijenata od kupovine falsifikovanih novčanica.
“Kada mi menjači otkupljujemo dolare možemo i ne moramo da tražimo lične isprave prodavca. Međutim, kada prodajemo po zakonu moramo da ih tražimo, a ako to ne uradimo kazne su rigorozne. Na potvrdi koju izdajemo za prodate novčanice od 50 i 100 dolara piše i serijski broj apoena i lični podaci kupca tako da je to u njegovom interesu da ima dokument da je kupio ispravnu novčanicu”, kažu za Politiku u jednoj menjačnici.
U NBS pojašnjavaju da je odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova propisano da je menjač dužan da kod svake prodaje 50 i 100 američkih dolara fizičkom licu, u potvrdu o prodaji upiše: ime i prezime rezidenta – fizičkog lica i njegov jedinstveni matični broj građana (JMBG) iz važeće lične karte ili pasoša, odnosno ime i prezime nerezidenta – fizičkog lica i broj njegove važeće putne isprave, kao i serijske brojeve novčanica.
Menjač o tome treba da istakne i obaveštenje, na srpskom i engleskom jeziku, tako da ono bude vidljivo za stranke. To znači da kada neko kupuje novčanice američkih dolara u navedenim apoenima, menjač je u obavezi da od te osobe, ukoliko je rezident, zatraži na uvid njegovu ličnu kartu, odnosno ukoliko je nerezident, zahteva na uvid njegov pasoš. NBS je navedenom odlukom propisala obavezu da menjač unosi podatke u potvrdu o prodaji isključivo radi zaštite fizičkog lica od falsifikata, vanopticajnih novčanica i slično, a imajući u vidu da se falsifikati navedenih apoena američkih dolara češće pojavljuju nego drugi apoeni dolara, odnosno drugih valuta – evro, švajcarski franak…
Sve serije novčanica američkih dolara (preko 15), izdate od 1928. godine, danas su u opticaju. Do 2004. izgled i zaštita dolara se nije znatnije menjao, novčanice su štampane u samo dve boje – crna i zelena. Do 1990. dolar je imao samo nekoliko elemenata zaštite (zaštićen papir, boja, štampa). Od 1990. uvode se postepeno serije sa dodatim elementima zaštite (sigurnosna nit, mikro-tekst, vodeni žig, optički promenljiva boja i dr.). Od 2004, prvi put se američki dolar radi tehnikom višebojne štampe sa savremenim zaštitnim elementima (UV, IR, 3D traka i dr.).
Danas postoji više od 23.000 različitih tipova falsifikata dolarskih novčanica, sa različitim karakteristikama koje registruje američka tajna služba, a najčešće i najuspešnije su falsifikovani apoeni 50 i 100, serije od 1981. do 2003. godine, evidentirani kao opasni falsifikati (superdolar). Što se tiče ostalih valuta, propisano je da je menjač dužan da, kod svake prodaje efektive, ako osoba to zahteva, u potvrdi o prodaji upiše navedene podatke: ime i prezime rezidenta – fizičkog lica i njegov JMBG iz važeće lične karte ili pasoša, odnosno ime i prezime nerezidenta – fizičkog lica i broj njegove važeće putne isprave, kao i serijske brojeve novčanica.
Tokom 2020. godine, ekspertizom novčanica pod sumnjom da su falsifikovane, utvrđeno je 815 komada lažnih novčanica evra, uglavnom apoena 50 i 100, i 46 komada falsifikovanih novčanica američkog dolara, i to, 45 komada apoena 100 i jedan komad apoena 50.
U februaru 2020. godine, policija je zaplenila više od 20.000 komada lažnih novčanica dolara apoena 100, i to pre nego što su falsifikatori uspeli da ih stave u opticaj, zbog čega ovi falsifikati nisu ušli u zvaničnu statistiku otkrivenih u 2020. godini.
