Srpska pravoslavna crkva liturgijski obeležava Svetog arhangela Gavrila, slavi ga kao blagovesnika koji je najavljivao sve značajne događaje u hrišćanstvu.
Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.
Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božjeg.
Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.
Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o vaskrsenju Hristovom.
Freska arhangela Gavrila u srednjovekovnom manastiru Mileševa, poznata kao Beli anđeo, jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
Brojni običaji
U narodu, praznik je poznat i kao letnji Aranđelovdan, za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onima koji poštuju veru na ovaj dan zabranjuje svaki rad.
Budući da je Aranđelovdan ceo posvećen dobroti i davanju, na ovaj dan svi posebno treba da se setimo naših bližnjih, a posebno siromašnih.
Veruje se da se na današnji dan treba odmoriti i da ne treba raditi za sebe ili novac, ali da je ovo najbolje vreme za otpočinjanje kakvog dobrotvornog rada. Takođe, postoji ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.
U pojedinim krajevima naše zemlje letnji Aranđelovdan slave čobani.
Letnji Aranđelovdan je krsna slava nekoliko hramova na Kosovu i Metohiji.
