Manastir Tumane kod Golupca proslavio je praznik Svetih Zosima i Jakova tumanskih, a arhijerejsku liturgiju je služio mitropolit braničevski Ignatije.
Prisustvovao je i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
“Danas liturgijski slavimo Svete prepodobne Zosima i Jakova, tumanske svetitelje. Kada ih liturgijski proslavljamo, to ne znači samo puko sećanje na njih i onog što se desilo u prošlosti. To je živi susret sa njima, jer upravo sveta liturgija jeste ikona budućeg Carstva Božjeg. Ona je projava Carstva Božjeg”, rekao je mitropolit Ignatije, objavila je SPC.
Pored mitropolita braničevskog Ignatija, na liturgiji su sasluživali mitropoliti šumadijski Jovan, timočki Ilarion i niški Arsenije.
Veliki broj vernika je povodom obeležavanja manastirske slave posetio Tumane.
O životu i podvizima Prepodobnog Zosima Sinaita nema sačuvanih istorijskih podataka, osim narodnih predanja o njegovoj nedužnoj smrti, koja su zabeležena tek u 19. veku.
Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.
Ako se uzme kao tačna pretpostavka da je Prepodobni Zosim bio učenik Grigorija Gornjačkog, onda iz toga može da se zaključi da je u Srbiju verovatno došao sa svojim učiteljem u Gornjačku klisuru, odakle je vremenom, želeći usamljeniji i skrovitiji život, prešao u Podunavlje, gde je nastavio život u tumanskim šumama.
Kako se navodi na sajtu manastira Tumane, za mesto svoga tihovanja odabrao je pećinu isposnicu u kojoj je uredio prostor za život i bogosluženje.
U narodu braničevskog kraja vekovima živi predanje da se Prepodobni Zosim Sinait upokojio kada ga je nehotice ranio Miloš Obilić, koji je imao dvor u neposrednoj blizini manastira Tumane i koji je u njegovoj okolini obično lovio.
Svi putopisci koji su se našli u Tumanu tokom 19. veka sa manje i više detalja opisali su spomenuto predanje.
Prvi koji je ostavio svedočenje o Prepodobnom Zosimu Sinaitu bio je Joakim Vujić, koji je manastir Tuman posetio 1826. godine i koji u svojima spisima navodi da u znak pokajanja Obilić je počeo da gradi crkvu, stigao do krova, ali ga je pozvao knez Lazar kako bi se dogovorili hoće li ići u boj na Kosovo.
Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tumane i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.
Prepodobni Jakov, rođen je kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice.
Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeo.
Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Napustio je službu i svetovni život, pa je uz vladiku Nikolaja započeo svoje podvizavanje u manastiru Žiča.
Pre Drugog svetskog rata bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega vatreni propovednik vere.
Predvideo je oba bombardovanja Beograda i bombardovanje manastira Žiče.
U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.
Narod na današnji dan odlazi u manastir moleći se od svetitelja za lek, a u manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije i drugih bolesti.
