To je za Južne vesti rekao asistent na smeru za saobraćaj u niškoj Visokoj tehničkoj školi Vladimir Popović.
On smatra i da u zemljama Evropske unije postoje mnogo efikasnije metode, ali i da je pozitivno to što se ipak radi na bezbednosti u našoj zemlji.
Po novom srpskom zakonu, na naplatnim rampama će se precizno beležiti vreme prolaska vozila i računaće se koliko je vremena potrebno da bi se taj put prešao, ako se vozi maksimalnom dozvoljenom brzinom. Ako je vreme za koje je vozilo od jedne do druge naplatne rampe stiglo kraće od dozvoljenog, naplaćuje se kazna.
Ipak, ukoliko građani svesno prekorače brzinu, oni mogu napraviti malu pauzu pre naplatne rampe, kako objašnjava asistent na smeru za saobraćaj Vladimir Popović, pa ovaj sistem nije dovoljno pouzdan.
“Kada govorimo o bezbednosti saobraćaja, svaka mera koja smanjuje mogućnost nastanka saobraćajne nezgode je dobrodošla. Ali ja nigde u svetu taj sistem nisam video, a obišao sam mnogo zemalja. Ja ne vidim neku poentu, s obzirom na to da svako može da sedne na kafu i tu izgubi 15 minuta”, priča Popović.
Kako je očigledno da postoje i efikasniji načini za regulisanje problema prekoračenja brzine na auto-putu, Popović navodi Italiju, Švedsku i Nemačku kao pozitivne primere. Naime, vrši se analiza deonica auto-puta, postoje one gde ograničenje brzine ne postoji, ali tamo gde je na 100 ili 120 km/h, kazne su rigorozne.
“Postoje kamere koje se nalaze na auto-putu, postoje deonice gde se baš rigorozno kontroliše brzina, gde su postavljeni radari. Postoje te kamere koje evidentiraju saobraćajne prekršaje i koje na licu mesta vide da li si se ti kretao većom brzinom nego što je dogovoreno. Nema potrebe da mi računamo od naplatne rampe do naplatne rampe”, kaže Popović.
