Miljan Rajković iz Salakovca kod Malog Crnića “ZARAŽEN” kolekcionarstvom

Miljan Rajković iz Salakovca kod Malog Crnića “ZARAŽEN” kolekcionarstvom

Miljan Rajkovića iz Salakovca kod Malog Crnića kolekcionarstvom se zarazio kada je, kao dete, od dede na poklon dobio bajonet

U Salakovcu kod Malog Crnića živi Miljan Rajković koji decenijama sakuplja oružje i druge eksponate u vezi s ratnim sukobima. Veliki deo njegove kolekcije čine plakati i novine koje su štampali učesnici Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Planira da napravi muzej u kojem će izložiti svoju kolekciju.

Miljan Rajkovića iz Salakovca kod Malog Crnića kolekcionarstvom se zarazio kada je, kao dete, od dede na poklon dobio bajonet. Poslednjih dvadeset godina posvećeno sakuplja oružje – iz perioda ustanaka za oslobođenje od Turaka do Drugog svetskog rata. Ima kolekciju ordenja, novina i ratnih plakata, takođe je numizmatičar i notafilista.

„Najdraži mi je ruski artiljerski tesak ili kinđal iz carske rusije iz 1914. godine koju su na naše prostore doneli belogardejci posle Oktobarske revolucije kada su emigrirali ovde“, priča Miljan.

Omiljen mu je Drugi svetski rat, jer je, kako kaže, najzamršeniji i u kolekciji ima objave svih koji su na teritoriji Srbije u ratu učestvovali. Možda je i jedini koji ima plakate četnika Koste Pećanca, ali i one objavljivane u njegovom selu.

„Prva obznana ulazak nemačkih trupa u Požarevac, od 16. aprila 1941. godine, plakat o streljanju komunista u Salakovcu, u mom selu, iz januara 1944. godine“, nabraja šta sve ima ovaj kolekcionar.

Pravi raritet u Miljanovoj kolekciji su ravnogorske novine koje su štampane u planinama. Posle Drugog svetskog rata su uništavane, a oni koji su ih čuvali nisu smeli to javno da priznaju. Jedan je od retkih koji ima nemačke poternice za Dražom Mihajlovićem i Josipom Brozom Titom.

„To je samo dokaz da su oba pokreta bila antifašistička tako da su podjednako bili u represalijama i komunisti i nacionalisti od strane okupatora i domaćih izdajnika“, ističe Miljan Rajković.

Njegov sin Ignjat smatra da je ova kolekcija od neprocenjive vrednosti jer je izvor mnogih istorijskih podataka: „Moji planovi su da je ne prodam, da otvorim muzej ako je to moguće i da nastavim sa sakupljanjem“.

Mnogi istoričari već dolaze u njihov nezvanični muzej kako bi potražili podatke kojih nema u državnim institucijama.

Video: RTS

KOMENTARIŠI