Ugostitelji godinama unazad pokušavaju da sa poreznicima nađu prihvatljivo rešenje za tretman bakšiša. Po važećim zakonima, inspektori strogo kažnjavaju svaki višak gotovine koji zateknu u kasi ili novčaniku konobara. Sudeći prema nedavnoj izjavi ministra finansija Siniše Malog i Srbija bi se mogla ugledati na zemlje koje su ovu velikodušnost – uvrstile na račun.
Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede “Hores” predlaže da se bakšiš limitira do 10 odsto računa i registruje u kasi.
– Problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji – tvrdi Georgi Genov, predsednik “Horesa”. – Ako poreska inspekcija kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike. Izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.
Rešenje još nije na pomolu, ali je jasno da nadležni razmišljaju o ovom predlogu. Pominje se da bi napojnica mogla da se kreće od 10 do 12 odsto računa. Goste, izgleda, niko ne pita, a vlasnici ugostiteljskih objekata kažu da oni cene svoje usluge, na račun bakšiša, neće umanjivati.
– Sada je napojnica stvar dobre volje, a u slučaju da je deo računa, bila bi obavezna – kaže vlasnik jednog ugostiteljskog objekta u Beogradu. – Ja imam cenu svog proizvoda i ona će ostati ista. Do sada je bakšiš bio neoporezovan deo, a kad uđe kao prihod, firma će verovatno plaćati porez na dodatu vrednost. Pitanje je i da li ćemo, prilikom prenosa uplate na lični račun konobara, plaćati poreze i doprinose. U svakom slučaju, šta god da budemo plaćali, za toliko će se umanjiti prihod radnika. Neki će možda sumnjati da ih gazda potkrada. Definitivno bi mi takvo rešenje povećalo administraciju i posao, a konobari ne bi novac dobijali odmah, već jednom mesečno. Da bi rešenje bilo dobro, treba 80 odsto konobara i vlasnika objekata da bude zadovoljno njime.
Propis bi morao da predvidi različite situacije. U ugostitelje spadaju i šalteri brze hrane kojima se napojnice najčešće ne daju. Taksisti, s druge strane, nisu ugostitelji, ali putnici često zaokružuju iznos prilikom plaćanja. A tu su i gosti, koji možda neće istom dinamikom posećivati kafiće i restorane ukoliko račun “oteža” za desetinu. Na kraju, pitanje je i kako motivisati konobare da se trude oko svake mušterije, kada im nagrada svakako sledi.
