Talasi, koje časopis Nacionalana geografija opisuje kao „misterioznu tutnjavu“, za dvadesetak minuta prevalili su oko 17.700 kilometara.
Najpre su zabeleženi kod francuskog ostrva Majot, između Afrike i severnog Madagaskara. Nedugo potom aktivirani su senzori u Zambiji, Keniji i Etiopiji, da bi se „javili“ u Čileu, Novom Zelandu, Kanadi i na Havajima.
Niko talase nije osetio, ništa nisu uništili i da nije osetljivih uređaja koji beleže seizmičku aktivnost širom planete možda ne bismo ni znali da su „bili tu“.
Naučnici su zbunjeni, ali vredno rade na rasvetljavanju „slučaja“.
Zemljotresi proizvode seizmičke talase, koji se kreću ili po površini Zemlje, ili kroz nju. Međutim, stručnjaci kao moguće uzroke pominju nuklearnu probu, kretanje podmornice ili dejstvo vulkana.
Mnogi faktori čine ove talase izuzetnim. Prvo, razdaljina koju su prešli je neobična – obim Zemlje je oko 40.000 kilomatara, a talasi su prešli nešto manje od 18.000, što bi značilo da su stigli „preko polovine“ planete.
Sledeća zbunjujuća osobina je ravnomernost. Zemljotresi izazivaju udare različitih frekvencija, a ovi talasi bili su „monohromatski“ i istog oblika – u časopisu Nacionalna geografija opisani kao „čist cik-cak“ koji se ponavljao na svakih 17 sekundi.
„Previše su lepi“, objašnjava vulkanolog Helen Robinson sa Univerziteta u Glazgovu.
Treća i poslednja misterija u vezi sa seizmičkim talasima je činjenica da ih ljudi nisu osetili, to jest niko nije prijavio da ih je osetio.
Istini za volju, jeste jedan korisnik Tvitera iz Velingtona, ali možda ni on ništa ne bi primetio da nije pratio prenos seizmografskih očitavanja američke službe za geologiju i vest o talasima odmah izbacio u „Tvitersferu“.
Ono što naučnici mogu da potvrde je da je planeta „zvonila kao zvono“, emitujući monotoni signal niske frekvencije.
Nacionalna geografija navodi da francuski geolozi sumnjaju da u vodama Majota nastaje novi vulkan. Oni misle da je čudna čudna „zvonjava“ možda izazvana kretanjem magme 50 kilometara od obale i ispod duboke vode.
Stručnjaci navode da je neuobičajeno jasan signal možda izazvalo mućkanje magme unutar komore ili njeno potiskivanje kroz pukotinu neposredno ispod površine stena.
Žan-Pol Ampuero, seizmolog Univerziteta Azurne obale rekao je za časopis Nacionalna geografija da su seizmički talasi kao „muzički instrument“, a da tonovi zavise od veličine istrumenta.
Teorija je više, ali na zvanično objašnjenje moraćemo još da sačekamo u nadi da će ga biti.
