Devetog decembarskog dana, pre tačno trideset godina, građani Srbije izašli su na prve neposredne izbore nakon 1945. godine, a više od sedam miliona upisanih birača dobilo je priliku da izabere prvi saziv višestranačkog parlamenta, kao i predsednika Srbije.
Raspad Saveza komunista Jugoslavije u januaru 1990. godine rezultirao je uvođenjem višestranačkog sistema u republikama članicama SFRJ, a prvi su na birališta, već u aprilu, izašli Slovenci i Hrvati. Sedam meseci kasnije glasalo se i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a krug su zatvorile Srbija i Crna Gora, koje su prve višepartijske izbore raspisale za isti datum – 9. decembar 1990.
Politički život u prvoj godini obnovljenog višestranačja u Srbiji obeležile su tri političke partije – Demokratska stranka, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije, koje su predvodili Dragoljub Mićunović (DS), Vuk Drašković (SPO) i Slobodan Milošević (SPS).
Prvi parlamentarni izbori sprovedeni su prema većinskom dvokružnom sistemu, Srbija je bila podeljena na 250 izbornih jedinica, a na svakoj od njih biran je po jedan narodni poslanik. Ukoliko nijedan od kandidata ne bi osvojio više od pedeset odsto glasova izašlih birača, pobednik bi bio odlučen u drugom krugu, između dva najbolje plasirana kandidata iz prvog kruga.
Većinski izborni sistem primenjen je samo na parlamentarnim izborima 1990. godine, da bi već dve godine kasnije bio zamenjen proporcionalnim izbornim sistemom sa devet izbornih jedinica.
Glasalo više od pet miliona birača
Na prvim višepartijskim izborima glasalo je više od pet miliona birača, što predstavlja najveću izlaznost u tridesetogodišnjoj istoriji stranačkog pluralizma u Srbiji. Za ukupno 44 kandidatske liste glasalo je 5.030.440 birača (71,49 odsto od broja upisanih), a u prvom krugu izabrano je 96 narodnih poslanika. Ostalih 154 mandata podeljeno je u drugom krugu izbora 23. decembra.
S obzirom na to da su izbore bojkotovale stranke koje predstavljaju kosovske Albance, SPS je na Kosovu i Metohiji osvojio 30 od ukupno 34 mandata, a u pet izbornih jedinica socijalisti nisu imali protivkandidate.
Rezultati izbora nisu realno odslikavali volju birača, jer je Socijalistička partija Srbije, zahvaljujući većinskom izbornom sistemu, osvojila čak 194 mandata, odnosno 77,6 odsto, iako je dobila tek 46,1 odsto glasova. Drugo mesto zauzeo je Srpski pokret obnove sa gotovo 16 odsto glasova, ali tek 19 poslaničkih mandata (7,6 odsto).
Još lošije je prošla Demokratska stranka, čijih je 7,5 odsto glasova pretočeno u svega sedam mandata (2,8 odsto). Zanimljivo je i da su demokrate svih sedam poslaničkih mesta osvojile u Beogradu. Preostali mandati pripali su manjinskim strankama (13) i različitim grupama građana (osam).
Pobeda Slobodana Miloševića na istovremeno održanim predsedničkim izborima bila je ubedljiva, a prvi lider SPS slavio je već u prvom krugu. U konkurenciji čak 32 kandidata, Milošević je osvojio skoro 3,3 miliona glasova, nadmašivši tako rezultat svoje partije na parlamentarnim izborima za bezmalo milion glasova.
Drugo mesto osvojio je Vuk Drašković sa nešto više od 820.000 glasova, dok je trećeplasirani bio kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji i Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu Ivan Đurić, koji je osvojio nepunih 280.000 glasova. Predsednički kandidat bio je i Vojislav Šešelj, tada ispred Grupe građana, koji je ostvario skroman rezultat od oko 96.000 glasova.
Opozicija je pokušala da ospori legitimitet izbora ukazujući na brojne izborne mahinacije, poput višestrukog glasanja, zloupotrebe glasanja putem pisama i manipulacije u samom brojanju glasova. Ipak, međunarodni posmatrači dali su prvim višestranačkim izborima u Srbiji prelaznu ocenu.
Vlada izabrana svega 23 dana posle izbora
Broj poslaničkih mesta koje su na prvim izborima osvojili socijalisti (194) ostaće zabeležen u tridesetogodišnjoj višestranačkoj istoriji u Srbiji kao apsolutni rekord po broju mandata koji je pripao jednoj političkoj partiji.
Za premijera je već 15. januara 1991. godine, svega 23 dana nakon održanih izbora, izabran Dragutin Zelenović, a kuriozitet je činjenica da je to bila jedina jednopartijska vlada, jer su sve naredne bile koalicione, prenosi N1.
