Danas se navršava 21 godina od poslednje zlatne medalje naše košarkaške reprezentacije na Svetskom prvenstvu.
Slogan tog Mundobasketa je glasio „Jedna planeta-jedna titula“ a 16 najboljih reprezentacija sveta podeljenih u četiri grupe te 2002. su započele svoj pohod ka pobedničkom trofeju. Očekivanja navijača u našoj zemlji su bila velika. Prirodno, s obzirom na kvalitet ekipe a i na ubedljivo osvojeno Evropsko prvenstvo odigrano u Turskoj godinu dana ranije.
Međutim za razliku od tog šampionata, da bi se popeli na krov sveta svi smo znali da prepreka koja mora da se savlada je ona najteža, domaćin, Sjedinjene Američke Države.
Ekipu sa klupe predvodio Svetislav Pešić.
Usledio je 5. septembar koji će zauvek biti ispisan velikim slovima u istoriji naše košarke ali i ostati u neizbrisivom sećanju svakog ljubitalja igre pod obručima iz ove zemlje. Meč sa „Drim timom“ na njihovom terenu. Američku selekciju je sa klupe predvodio legendarni Džordž Karl, a na parketu su se našla imena poput Redžija Milera, Pola Pirsa, Džermejna O’Nila, Bena Valasa, Eltona Brenda. Spektakl u najavi, meč za besmrtnost.
Bilo kako bilo i uprkos činjenici da nisu mogli lako da prebole taj poraz Amerikanci su morali da spakuju svoje kofere a naši momci su nastavili dalje. I to do samog kraja. Pobeda nad Novim Zelandom i finale protiv Argentine. Tih godina moćne Argentine.
Treba se setiti i situacije da je Vlade Divac pet sekundi pre kraja imao priliku da sa linije slobodnih bacanja donese trofej svetskog šampiona našoj zemlji, međutim oba puta je bio neprecizan. Hugo Skonokini je na drugoj strani pokušao da poentira ispod koša ali nije bio uspešan. Da li je pri tom pokušaju bio fauliran ili ne, pitanje je o kojem se i dan danas može diskutovati. Sve u svemu, rezultat je nakon 40 minuta glasio 75:75 i utakmica je otišla u produžetke. A tamo, postojao je samo jedan tim. Naš tim. U tih naknadnih pet minuta rezultat je bio 9:2, konačan rezultat 84:77. Jugoslavija je prvak sveta, po peti put u svojoj istoriji. Samo što je ovaj put to učinila na tlu zemlje koja ima najjaču košarkašku ligu na svetu. A do tog pehara smo došli pobedivši i te Amerikance.
Na ulicama Indijanapolisa se zaigralo kolo. I ne samo tu. Svuda gde ima naših ljudi, a znamo da nas ima na svim stranama sveta. Euforija je bila ogromna. Zlatni momci su dočekani onako kako i dolikuje i onako kako se to činilo i za njihove prethodnike koji su se okitili najsjajnijim odličjem.
Za sada to je poslednja titula na Svetskom prvenstvu za naše košarkaše.
U nedelju Orlovi imaju priliku da posle 21 godine čekanja osvoje zlato!
