Poslednja nedelja uoči rođenja Isusa Hrista u srpskoj pravoslavnoj tradiciji posvećena je Očevima, odnosno Ocima.
Ovim praznikom završava se ciklus radosnih porodičnih dana koji najavljuju Božić. Nakon što su pre dve nedelje simbolično „vezivana“ deca, a potom i majke, sada je red na očeve.
Dan se provodi u dobrom raspoloženju i porodičnom slavlju, uz svečani ručak koji je, u skladu sa Božićnjim postom, obavezno posni.
Praznik Očeva posebno se poštuje u seoskim sredinama, gde su porodični običaji i dalje snažno očuvani.
Oci podsećaju na to koliki je blagoslov biti otac, kako telesni, tako i duhovni, ali i kolika je odgovornost pred Bogom i ljudima – biti primer svojoj deci i živeti pravednim životom.
U pojedinim krajevima običaj je da se tog dana obiđu groblja i zapali sveća preminulim očevima i precima, čime se simbolično povezuju generacije roditelja i dece, unazad sve do starozavetnih očeva.
