Kada se saberu svi državni i verski praznici koje proslavljamo sledeće godine, dolazimo do zaključka da ćemo u 2022. godini odsustvovati sa posla svega osam dana.
Pošto 1. januar pada u subotu, u novogodišnjim praznicima uživaćemo „svega” tri dana, tako da se na posao vraćamo u utorak 3. januara. Međutim, nova prilika za praznovanje i druženje s najmilijima dolazi već u petak, kada vernici pravoslavne veroispovesti slave Božić. U nekim preduzećima cela prva nedelja januara proglašena je neradnom sedmicom zbog spajanja prazničnih dana, ali to su već interne odluke i dogovori. Ipak, one koji vole da spajaju praznike sigurno će obradovati i informacija da je Sretenje u utorak 15. februara, zbog čega je i sreda postala neradni dan – što znači da zaposleni kojima je preostao odmor od prethodne godine mogu da iskoriste treću nedelju februara za mali zimski odmor.
Vernici katoličke veroispovesti uskršnje praznike proslavljaju od petka 15. aprila, a na posao se vraćaju u utorak 19. aprila, dok pravoslavni vernici Uskrs slave u nedelju 24. aprila, a neradni dani počinju od Velikog petka 22. aprila i završavaju se Vaskršnjim ponedeljkom 25. aprila. Iako će Praznik rada biti u nedelju 1. maja, proslavlja se i u ponedeljak jer je Zakonom o državnim praznicima predviđeno da, u slučaju da praznik padne u nedelju, neradni dan bude ponedeljak. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurban-bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom kipura. Poslednji državni praznik proslavlja se u petak 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u nedelju 25. decembra.
Ukoliko pandemija virusa korona ne pokvari planove prosvetara, zimski raspust u Srbiji počinje 31. decembra 2021. godine, a završava se 24. januara naredne godine. Đaci u Vojvodini na zimski odmor kreću 24. decembra. Učenici osnovnih škola u klupe se vraćaju 17. januara, a srednjoškolci 10. januara 2022. godine.
Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar, i vaskršnji praznici – počevši od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Iako smo 15. septembra ove godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom na to da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.
