Posle pet godina od usvajanja i dve izmene u međuvremenu, Zakon o policiji trebalo bi da zameni novi – Zakon o unutrašnjim poslovima. Tokom nedelje održana su tri javna izjašnjavanja o Nacrtu, a usvajanje novog propisa nadležni očekuju do kraja godine. Organizacije civilnog društva ističu da je rok za raspravu bio kratak.
Svega 20 dana javnost je imala da analizira 117 stranica i 365 članova. Bez prethodne najave, predlog propisa koji će uređivati rad policije okačen je na sajtu MUP-a krajem avgusta, a rok za slanje sugestija i primedbi istekao je juče. Više vremena da daju mišljenje imali su predstavnici policijskog sindikata.
“Tokom rada mi smo iznosili niz primedbi i dobar deo tih primedbi je usvojen. Mi smo uspeli da prepoznamo neke organizacione jedinice koje do sada nisu bile prepoznate u zakonu, definisali smo stvari koje se tiču radno pravnog statusa, definisanja određnih delova koji se tiču zaposlenih, terenskog rada. Međutim, ostale su nedoumice oko trajanja disciplinskih postupaka”, objašnjava Miroslav Savić iz Nezavisnog sindikata policije.
Više nedoumica Nacrt je otvorio kod nevladinog sektora. Kao najspornije ističu odredbe koje se odnose na zabranu objavljivanja podataka o identitetu službenog lica, upotrebu pojma “policija”, dodatna ovlašćenja ministra i smanjenje javnosti rada.
“Mislim da je suština u svemu ta jedna rečenica u Nacrtu koja kaže da se ministar stara o tome da obezbedi operativnu autonomiju policije, što je u principu kao kada biste rekli da lisici date kokošinjac na čuvanje. Ima nazadovanja i u upravljanju ljudskim resursima gde se sada konkurs koji nekada bio obaveza, sada se svodi na izuzetak”, navodi Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Novine donosi i član 44. kojim se predviđa da policija može da koristi sisteme audio i video-nadzora za automatsku detekciju lika, uključujući obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju.
Novi zakon i zaštita podataka o ličnosti
Upućeni upozoravaju da Nacrt nije u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
“Iz ovakve formulacije kakvu sada imamo u Nacrtu zakona, ne znamo tačno na koje biometrijske podatke se ta nameravana obrada odnosi. Pošto su biometrijski podaci i podaci o geometriji lica, izgled dužice oka, hod, ima više mogućih podataka koji spadaju u kategoriju biometrijskih. Mi ne znamo unapred koje to podatke MUP može da prikupi i da prilično zadre u privatnost fizičkih lica”, ističe Lela Rudić iz službe Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li će i koje sugestije biti i usvojene, trebalo bi da bude poznato uskoro. MUP je saopštio će razmotriti sve rezultate javne rasprave i u naredne dve nedelje Vladi dostaviti izveštaj.
Više nedoumica Nacrt je otvorio kod nevladinog sektora. Kao najspornije ističu odredbe koje se odnose na zabranu objavljivanja podataka o identitetu službenog lica, upotrebu pojma “policija”, dodatna ovlašćenja ministra i smanjenje javnosti rada.
“Mislim da je suština u svemu ta jedna rečenica u Nacrtu koja kaže da se ministar stara o tome da obezbedi operativnu autonomiju policije, što je u principu kao kada biste rekli da lisici date kokošinjac na čuvanje. Ima nazadovanja i u upravljanju ljudskim resursima gde se sada konkurs koji nekada bio obaveza, sada se svodi na izuzetak”, navodi Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Novine donosi i član 44. kojim se predviđa da policija može da koristi sisteme audio i video-nadzora za automatsku detekciju lika, uključujući obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju.
Novi zakon i zaštita podataka o ličnosti
Upućeni upozoravaju da Nacrt nije u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
“Iz ovakve formulacije kakvu sada imamo u Nacrtu zakona, ne znamo tačno na koje biometrijske podatke se ta nameravana obrada odnosi. Pošto su biometrijski podaci i podaci o geometriji lica, izgled dužice oka, hod, ima više mogućih podataka koji spadaju u kategoriju biometrijskih. Mi ne znamo unapred koje to podatke MUP može da prikupi i da prilično zadre u privatnost fizičkih lica”, ističe Lela Rudić iz službe Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li će i koje sugestije biti i usvojene, trebalo bi da bude poznato uskoro. MUP je saopštio će razmotriti sve rezultate javne rasprave i u naredne dve nedelje Vladi dostaviti izveštaj.
